Glosa — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Исправка шаблона за језик |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
'''Glosa''', na starogrčkom znači “''[[jezik]]''”. Kasnije je ova reč poprimila značenje manje poznate reči i tumačenja nekog termina ili izraza. U postklasičnoj praksi, u [[pravne škole|pravnim školama]] od kraja [[III vek|III veka]] bilo je uobičajeno da se uz dela klasičnih rimskih pravnika na margini teksta prave “glose” - tumačenja i objašnjenja. Prema položaju u tekstu, glose se mogu podeliti na interlinearne i marginalne.
Komentarisanje pravnih tekstova putem glosa bilo je naročito razvijeno u [[srednji vek|srednjem veku]] od strane [[glosatori|glosatora]] [[Bolonja|Bolonjske]] škole koji su skupljali glose koje se odnose na isto pravno pitanje i grupisali ih u zbirke koje su se zvale -{''Summae sumarum''}-. Prvi glosator koji je čitao i komentarisao [[Digesta]] bio je [[Irnerije]] ({{jez-lat|Irnerius|el}}). Poznati glosator [[Akurzije]] ({{jez-lat|Accursius|el}}), sabrao je glose svojih prethodnika oko [[1250|1250. godine]] i upotpunio je komentar [[Justinijanova kodifikacija|Justinijanove kodifikacije]] — ''-{Glossa ordinaria}-'', što je bilo od značaja kod [[Римско право|recepcije rimskog prava]] u pravne sisteme evropskih država.
Osim u pravnim tekstovima, glose su postojale u brojnim biblijskim rukopisima kao razjašnjenja nejasnih reči.
==Literatura==
| |||