Зеница (град) — разлика између измена

Након [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]], одржаног 1878. године, [[Аустроугарска монархија]] је добила право да заузме Босну и Херцеговину; убрзо настаје оружани отпор окупационим трупама. Сматра се да је управо Зеница, тачније Хаџи Мазића кућа, била мјесто преговора између представника османских власти у Босанском вилајету, Хафиз-паше, и заповједника аустроугарских окупационих снага, генерала Филиповића, око услова престанка сукоба.<ref name="gradZenica-istorija-zv"/> Граде се капитални објекти ширег {{nowrap|друштвено-економског}} значаја, који ће постати живот као и судбина Зенице. То су жељезничка пруга од [[Босански Брод|Босанског Брода]] до Зенице ([[1879]]), Рудник угља ([[1880]]), Фабрика папира ([[1885]]), Жељезара ([[1892]]), Казнени завод ([[1886]]). Године 1908. у Зеници је изграђена електрана, што је омогућило увођење електричне јавне расвјете. Отворене су и државне школе, прва 1885, а друга 1910; у том периоду у Зеници су постојале и конфесионалне школе, једна за католичку и православну цркву, и за три мектеба, медресе и руждије; Мухамед Сеид Сердаревић, муалим у Султан Ахмедовиј медреси у Зеници, залагао се за реформу наставе, гдје су предавања почела да се одржавају на локалном језику, а програм је модернизиран у складу са захтјевима времена. Организују се културна друштва на строго национално-конфесионалној основи, као што су Хрватско пјевачко друштво, Звечај, Чешка ријеч и др.; истовремено се оснивају и друга друштва општег карактера, као што су ватрогасци, ловци, планинари и други. Године 1910. у Зеници је отворен први биоскоп, Хелиос, који је подигао културу града на нови ниво. Ово ће, поред осталог, изазвати низ промјена — и квалитативних и квантитативних помака у развоју града.<ref name="academia.edu"/><ref name="akta.ba"/><ref name="gradZenica-istorija-zv"/>