Википедија

Застава Србије — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м потврђујем извор
м проширио
Ред 37:
! Систем боја
!style="background:#C6363C"| Црвена (основна)
!style="background:#A12D2E"| <div style="color:white">Црвена (тамна)
!style="background:#0C4076"| <div style="color:white">Плава
!style="background:#edb92e"| Жута
!style="background:#21231e"| <div style="color:white">Црна
|-
| [[Pantone]] || 192C || 704C || 280C || 123C || 0
|-
| -{[[CMYK]]}- || 0-90-70-10 || 0-90-70-30 || 100-72-0-19 || 4-24-95-0 || 0-0-0-100
|-
| [[RGB]] || 198-54-60 || 161-45-46 || 12-64-118 || 237-185-46 || 33-35-30
|-
| [[Хексадецимални систем|HEX]] || #C6363C || #A12D2E || #0C4076 || #EDB92E || #21231E
|}
 
Линија 57 ⟶ 56:
==== Застава Стефана Владислава ====
 
Најстарији пример могуће везе савремене српске заставе са средњовековним обележјима јесте застава [[Стефан Владислав|Краља Стефана Владислава]] чија је историјска потврда попис скупоцених ствари из покладе који је забележен у дубровачким документима.<ref name=":0">{{Cite book|title=Српске средњовековне заставе|last=Гиљен|first=Никола|publisher=Фонд Принцеза Оливера|year=|isbn=978-86-912875-6-6|location=|pages=117, 118, 156, 157}}</ref> Дана 1. јула 1281. године, шест грађана Котора добили су пуномоћје да у име тадашњег краља Рашке [[Стефан Драгутин|Стефана Драгутина]] подигну покладе у Дубровнику које припадају Жупану Деси и његовој мајци Белослави: ''Nos comune Catari consentimus Johanni de Pribi, Nicolao Dabronis, Johanni Gymanoi, Johanni Gille, Marco Basilii et Medossio Thome Dragonis, quos dominus noster rex Stephanus misit Ragusium ad recipiendum depositum, quod reposuit iuppanus Dese et mater eius'' '''(Ми, општина Котора, сложни смо да Иван Приби, Никола Дабро, Иван Гиманој, Иван Гила, Марко Базилијев (Драго) и Медош Томе Драгова, које је господар наш Краљ Стефан послао у Дубровник, узму натраг залог који су оставили жупан Деса и његова мајка).'''<ref name=":0" />
Најстарији познати опис неке заставе Србије је опис заставе у ризници [[Стефан Владислав|Стефана Владислава]] из 1281, која се чувала у [[Дубровачка република|Дубровачкој републици]]. Опис садржи "''vexillum unum de zendato rubeo et blavo''" - застава од платна црвеног и плавог (''zendato'' је ''ченда'', врста лаганог, свиластог платна).{{sfn|Samardžić|1983|pp=}}. Данас је непознато како су ове боје биле распоређене. Застава која се виђа у обележавању средњовековних догађаја у Србији је хоризонтална двобојка.<ref>{{FOTW|id=rs_em|anchor=13c|title=Flag of the Serbian Kingdom, 13th century}}</ref> Може се приметити да је застава, пошто је Владислав владао од 1233. до 1243. а умро после 1264, старија од овог описа.
 
У Дубровнику, 3. јула 1281. године, иста делегација которских грађана подиже депозит Жупана Десе, сина Краља Владислава и Белославе, мајке Жупана Десе. Попис депозита који је забележен у дубровачким документима помиње и једну црвено-плаву свилену заставу (''vexillum unum de zendato rubeo et blavo'').<ref name=":0" />
<center>
 
Ове боје се враћају 1807. године на застави [[Хаџи Мелентије|Хаџи Мелентија]], игумана манастира Рача, које су биле обрнуте у односу на боје заставе Стефана Владислава.<ref name=":0" /><center>
<gallery position="center" columns="7" spacing="small" widths="130" captionalign="center">
Датотека:Flag of Serbia 1281.svg|{{FIAV|historical}} {{FIAV|reconstructed}} Реконструкција заставеЗастава [[Стефан Владислав|Стефана Владислава]] (вл. 1233–1243), описана 1281.
</gallery>
</center>
{{-}}
 
==== ЗаставеЗастава Царасрпског Душанацарства ====
 
Најстарији познати цртеж неке заставе Србије је на мапи из 1339. године коју је направио [[Анђелино Дулцерт]]. На мапи се налази велики број застава а Србију представља застава постављена изнад [[Скопље|Скопља]] (''Skopi'') уз име Србија (''Seruja'') близу [[копље|копља]], што је било карактеристично за престонице у време цртања мапе. Застава је представљала царство [[Стефан Душан|Цара Душана]], који се 1345. крунисао за ''цара Срба и Грка''. Застава је црвени [[двоглави орао]] на жутом.<ref>Gordana Tomović. ''Monumenta Cartographica Jugoslaviae II'', Beograd: Narodna Knjiga, 1979</ref>▼
 
▲Најстарији познати цртеж неке заставе Србије је на мапи из 1339. године коју је направио [[Анђелино Дулцерт]]. На мапи се налази велики број застава а Србију представља застава постављена изнад [[Скопље|Скопља]] (''Skopi'') уз име Србија (''Seruja'') близу [[копље|копља]], што је било карактеристично за престонице у време цртања мапе. Застава је представљала царство [[Стефан Душан|Цара Душана]], који се 1345. крунисао за ''цара Срба и Грка''. Застава је црвени [[двоглави орао]] на жутомжутој површини.<ref>Gordana Tomović. ''Monumenta Cartographica Jugoslaviae II'', Beograd: Narodna Knjiga, 1979</ref>
Још једна Душанова застава је застава царске коњице која се чува у [[Манастир Хиландар|Хиландару]]: троугласта црвено-жута двобојка.<ref>Atlagić, M. 1997, "The cross with symbols S as heraldic symbols", Baština, no. 8, [http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0353-9008/1997/0353-90089708149A.pdf pp. 149-158].</ref>
 
<center>
<gallery position="center" columns="7" spacing="small" widths="130" captionalign="center">
Датотека:Flag of Serbia on the map of Angelino Dulcert.jpg|Детаљ мапе са приказом српске заставе, [[Анђелино Дулсерт]] (1339)
Датотека:Flag of the Serbian Empire, Byzantine versionreconstruction.pngsvg|Застава{{FIAV|historical}} {{FIAV|reconstructed}} Реконструкција заставе [[Српско царство|Српскогсрпског царства]] (реконструкција)
Датотека:Flag of the Serbian Empire, reconstruction.svg|{{FIAV|historical}} {{FIAV|reconstructed}} Реконструкција заставе [[Стефан Душан|Цара Душана]]
</gallery>
</center>
Линија 94 ⟶ 92:
 
=== Савремене заставе ===
[[Сретењски устав]] из 1835. описаогодине је бојеописивао српскесрпску заставезаставу као отвореноцрвено-бело-плаву црвену,(''челикастоугаситу'') белу и челикасто-угаситутробојку.<ref name=":01">{{Cite book|title=Хералдика и Срби|last=Ацовић|first=Драгомир|publisher=Завод за уџбенике|year=2008|isbn=978-86-17-15093-6|location=Народна библиотека Србије, Београд|pages=570}}</ref> УставБоје заставе су засноване на основу боја српског народног грба чијем је биобоја критикованштита црвена, посебнобоја крста бела и боја [[Оцило|оцила]] метално плаве боје.<ref name=":0" /> Због притиска на [[Милош Обреновић|Кнеза Милоша Обреновића]] од стране [[Русија|Русије]] и [[Османско царство|Одманскогосманског царства]], иустав извршенје повучен, а застава је притисакморала набити промењена.<ref name=":1" /> Кнез Милош се заједно са [[МилошДимитрије ОбреновићДавидовић|Кнеза МилошаДимитријем ОбреновићаДавидовићем]] и тиме[[Јаков Живановић|Јаковом Живановићем]] определио за заставу која ће пратити боје српског народног грба али је уставраспоред повученбоја каопромењен ина заставацрвено-плаво-бели.<ref name=":0" /> УбрзоКнез потом, [[Милош Обреновић]] је захтеваоуспео да од [[Висока портаПорта|ВисокеПорте]] портедобије [[ферман]] дакоји новигласи: устав''А садржикао чланшто ое заставито идозволено грбудано за трговачке лађе Молдавие, Валахие и потоњиострва [[ферман]]Самоског, изтако 1835.е дозволиозаклочено једа [[Срби]]масе даод користевисоког сопственуДевлета [[поморскумога заставу]]даде (заи трговинуСрбском нанароду рекама)тробоини барјак, којана коме ће иматигорни горњичаст део црвеницрвене, средњисредни плавиплавето, а доњидолна белибеле бое бити, што- јеи првоу појављивањеовоме бојае којевисокочеиша сумоа осталезаповести ивећ до данасизашла''.<ref name=":01" /> НепознатоЦрвено-плаво-бела јетробојка коће јеостати одредиокао бојезастава заставе, највећа вероватноћа јесте да је Кнез Милош Обреновић обрнуо плавуСрба и белусрпских бојудржава надо претходнојдан застави из сретењског уставаданас.
 
Србија је користила црвено-плаво-белу тробојку непрекидно од 1835. до 1918. када се придружила [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]], каснијој [[Југославија|Југославији]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Застава_Србије”