Александар Суворов — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене |
Додати општи биографски подаци |
||
Ред 25:
Учио је војнике да нападају без устезања и одлучно: „Нападајте хладним челиком! Гурајте из све снаге бајонетом!“ Био је присан са својим људима. Обичне војнике је ословљавао са „брате“, а резултате свог детаљног и пажљивог планирања је представљао као ствар инспирације.<ref>Goodwin, J. ''Lords of the Horizons'', pp. 244. Henry Holt and Company, 1998.</ref>
Када му је било 12 година уписан је у телесни гардијски [[Сејмновски пук]] где је као и сви његови вршњаци добио одсуство до 17. године. Од 1. јануара 1746. године уписан је као каплар при трећој чети Сејмновског пука. Од првог дана је систематски радио на челичењу чврсте воље, и у то време, свог слабог здравља. Произведен је за подофицира 1749. године, а затим за сержанта (наредника). У улози дипломатског курира, због знања језика, ишао је повремено у Варшаву и Берлин. 15. априла 1754. године био је постављен за официра у Ингерманском пуку. За време [[Седмогодишњи рат|седмогодишњег рата]] 1756. године Суворов је у Пруску довео 17 новоформираних батаљона, а затим је постављен за командата Мемела. Постао је пуковник 1759. године, и командант Казанског пешачког пука. 1760. године у саставу лаког партизанског одреда [[Чернишев|Чернишева]] узео је учешћа у гоњењу ка Берлину са српским пуковником [[Петар Текелија|Петром Текелијом]] кога је хвалио, говорећи да ће "Текелија, са својим [[Хусари|хусарима]] Србима, свуда прогурати".
Одређен је за лаки корпус генерала Берга 1761. године, где је примио команду над Тверским [[Драгуни|драгунским]] пуком. У боју код Најгартена је рањен пушчаним зрном. 1768. унапређен је у бригадног генерала и са својим пуком одлази у [[Смоленск]] где ће га затећи Први пољски конфедеративни рат, који ће 1772. довести до [[Прва подела Пољске|прве поделе Пољске]]. Године 1770. произведен је за [[Генерал-мајор|генерал-мајора]] и командатна Љублинског реона. 1772. град [[Краков]] се предаје Суворову. 1773 - 74. поведен је [[Руско-турски рат (1768—1774)|рат са Турцима]] где је Суворов одређен у армију [[Румјанцев|Румјанцева]]. Суворовљеве трупе су се бориле изванредно, нанеле Турској војсци велике губитке, а сам Суворов је, иако рањен, све време лично руководио у биткама. Царица [[Катарина Друга|Катарина друга]] га је за овакву јединствену службу одликовала [[Орден Светог Ђорђа|орденом Светог Ђорђа]]. <ref>Brig. djeneral Nikola Arandjelovic : SUVOROV 1729 - 1800</ref>
Победио је у многим биткама у руско-турским ратовима, највише се прославио освајањем Измаила [[1790]]. Учествовао је у гушењу [[пугачовљев устанак|устанка Пугачова]] [[1774]], угушио је [[Кошћушков устанак|устанак Кошћушка]] [[1794]]. у [[Пољска|Пољској]]. На челу удружене руско-аустријске војске [[1799]]. потиснуо је [[Француска|Французе]] из северне [[Италија|Италије]]. Прославио се походом у [[Швајцарска|Швајцарску]] преко [[Сент Готард]]а 1799.
| |||