Саборна црква у Подгорици — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 12:
| оснивач =
| управник =
| посвећен = [[Isusovo uskrsnuće|Христовом васкрсењу]]
| распуштен =
| поново_оснивање =
Ред 23:
| држава = {{зас слика|Flag of Montenegro.svg}} [[Црна Гора]]
}}
[[Датотека:Podgorica, cattedrale della resurrezione di cristo, esterno 02.JPG|250п|мини|десно]]
[[Датотека:Фреска са ликом митрополита Амфилохија.jpeg|мини|175п|д|Фреска са ликом митрополита црногорско-приморског [[Амфилохије Радовић|Амфилохија Радовића]], Храм Христовог Васкрсења]]
Линија 32 ⟶ 31:
== Историјат ==
{{прерађивање}}
Реализацију предратног плана Митрополије црногорско-приморске и Црквене општине Подгорица да се гради Саборни храм у старој Подгорици онемогућио је II свјетски рат. У послијератном времену, земљиште на коме је била намјера да се сагради храм комунистичке власти су једнострано изузеле из власништва Цркве
Захтјев да се гради Саборни храм у Подгорици на старом метоху манастира Хиландара, на црквеном земљишту у Момишићима, поднијет је од стране Митрополије црногорско – приморске није никако могао да се уклопи у предложени Детаљни урбанистички план овог дијела града, јер је општински приступ рјешавању проблема око изградње храма био потпуно супротан духу црквене градње.
Архитекта др [[Предраг Ристић]] је по благослову Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, урадио идејно рјешења храма.
Дана 9. августа 1993. освећен је камен темељац будућег Саборног Храма Васкрсења Христовог. Архиепископ Цариграда и Патријарх Васељенски г. Вартоломеј заједно са Архиепископом Пећким и Патријархом Свесрпским г. Павлом, положили су у припремљеном мјесту укопаном испод Часног Крста прво Повељу а потом камен темељац. Послије овог историјског чина, који је Подгорица и Црна Гора чекала још од прије II свјетског рата, са бине постављене на ископаним темељима храма, вјерницима и свештенству обратили су се патријарси Вартоломеј и Павле, изасланик патријарха Алексија Другог Московског и цијеле Русије протојереј Василије Тарасјев и митрополит Амфилохије.
| |||