Википедија

Манастир Крушедол — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 15:
Сам манастир се налази у атару села [[Крушедол]], на путу између сремског градића [[Ириг]] и села [[Марадик]]. Манастир је задужбина породице последњих српских деспота у [[Срем]]у - [[Бранковићи|Бранковића]].
 
Манастир је основан [[1486]]. године од стране архиепископа Максима Бранковића. Саграђени су манастирска црква и конаци на земљишту српског деспота [[Јован Бранковић|Јована Бранковића]] између 1509. и 1514. године. Претходно је деспот Јован у Беркасову издао даровну грамату 4. маја [[1496]]. године. У њој је навео да ''16 својих у Срему лежећих села'' даје манастиру Крушедолу.<ref>"Сербска пчела", Будим 1841.</ref>
 
Породица [[Ђорђе Бранковић (деспот)|Ђорђа Бранковића]], два патријарха Српске православне цркве и краљ [[Милан Обреновић]] су сахрањени у Крушедолу.
[[Матица Српска]] и [[Институт за нуклеарне науке Винча]] су [[2012]]. објавили научно конзерваторску студију ''Иконостас цркве манастира Крушедола''. Подаци о конкретним уметнички делима упоређени са историјским записима, осветљавају процес рзвоја сликарских матријала и технологиетехнологиjе кроз векове, као карактеристике значајних аутора, мајсторских радионица и школа.
 
== Историја ==
[[Манастир]]ска [[Црква (грађевина)|црква]] је посвећена празнику [[Благовести|Благовештења]]. Манастир је основао [[Ђорђе Бранковић (деспот)|деспот Ђорђе Бранковић]] (у монаштву назван светиСвети Максим) са својом [[мати Ангелина|мајком Ангелином]],<ref>[http://www.spc.rs/sr/500_godina_manastira_krusedol 500 година манастира Крушедол на сајту СПЦ, 11. август 2009.] , Приступљено 14. 9. 2009.</ref> уз помоћ влашког војводе [[Јован Њагој|Јована Њагоја]], између [[1509]]. и [[1516]]. године. Неки истраживачи сматрају да се на том месту налазило светилиште [[стара словенска вера|старе словенске вере]].<ref>Веселин Чајкановић, Мит и религија у Срба, Српска књижевна задруга, Београд, 1973.</ref>
 
Недалеко од манастира Крушедола, мајка Ангелина је подигла цркву и женски манастир у којем је и сама живела. Та црква је касније постала парохијска црква села Крушедола. У 19. веку су још постојали остаци манастирских ћелија у којима је живела крушедолска породица Ћелијашевић.<ref name="automatski generisano1">"Сербскиј народниј лист", Будим 1839. године</ref>
 
У манастиру су одржана два српска црквено-народна сабора [[1706]]. и [[1708]]. године.
 
Приликом повлачења [[Турци|Турака]] из [[Срем]]а [[1716]], манастирски конаци су оштећени, а црква спаљена. Обнављање манастира је почело [[1721]]. године и завршено крајем шесте деценије [[18. век]]а. Митрополит Вићентије Поповић је направио општу кухињу, трпезарију, подрум.
Ред 33:
Уз западно крило конака изграђен је високи барокни звоник [[1726]], висок 16 хвати, који су платили Новосађани, Богдановићи - Недељко, Стојић и Василије. Браћа су и звона поставили и цркву покрили.<ref>"Србски народни лист", Будим 1841. године</ref> Између [[1742]]. године када је продужена предња страна манастира и [[1750]]. године обновљена је [[Црква (грађевина)|црква]]. Изградња четвоространих манастирских конака завршена је [[1753]]. године. Проигуман Пајсије подигао је пред црквом "клисарницу"са ћелијама и подрумом. Духовник Софроније обновио је ћелије. Хаџи Исаија из манастира Грабовца, када се преселио дрвенарију (столове и крстове) је нову направио.
 
Током 1855-1856. године вршена је велика обнова здања и кровова манастирских. Кнез Михајло Обреновић је 1856. године приложио манастуруманастиру 2000 ф. за оправку. А Карловчанин, адвокат Стефан Ристић платио је да се плехом покрије олтар на капели Св. Максима архиепископа и Деспота српског, у којој су тада биле мошти преподобне мајке Ангелине.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1856. године</ref>
 
Георгије епископ Темишварски је 1751. године дао да се измолује олтар. Јован епископ Карансебешки је 1756. године реализовао моловање средње цркве и сачинио певнице. У цркви постоје два слоја зидног сликарства. Старији слој су [[фреска|фреске]], сликане између [[1543]]. и [[1546]], а други слој су узане зидне слике које су настале између 1750. и [[1756]]. године. На западној фасади цркве је фреска са представом страшног [[суд]]а, настала крајем [[17. век|XVII века]].
Ред 48:
По историјско-културној улози, по богатству ризнице манастира, чувеном иконостасу и живопису, другим реликвијама, манастир Крушедол је један од најзначајнијих [[Фрушкогорски манастири|Фрушкогорских манастира]]. Ту су се половином 19. века чувале повеље - хрисовуља Молдавског војводе из 1642. године (на влашком језику), затим она коју су 1685. године дали руски цареви Јован и Петар Алексијевић (на руском), те ону издату од стране војводе Каравлахијског 1707. године. У ризници је било и рукописно јеванђеље, које је написао 1514. године јеромонах Панкратије.<ref name="automatski generisano1" />
 
На дан 13. августа 2009. године [[Српска православна црква]], [[Епархија сремска]] и манастир Крушедол прославили су велики јубилеј - пет векова, пола миленијума, постојања ове велике Српскесрпске Светињесветиње. Том приликом Свети Архијерејски Синод Српске православне цркве одликовао је манастир Крушедол [[Црквени орден Светог Саве|орденом Светог Саве]] првог степена, који је после Свете [[Литургија|Литургије]] уручен високопреподобном архимандриту игуману Сави.
 
[[Манојло Грбић]] на 265. стр "Карловачког владичанства" (1. књига од 3) на више места наводи назив села и манастира Крушедо, а не Крушедол.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Манастир_Крушедол”