Википедија

Стара Србија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta15)
Нема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Stara Srbija, Jovan Cvijić.jpg|мини|250п|десно|Стара Србија, упрема саставудефиницији [[Краљевина Срба, Хрвата иЈован СловенацаЦвијић|КраљевинеЈована СХСЦвијића]]]]▼
{{друго значење2|Србија}}
[[Датотека:Serbia1817 1913-sr.png|мини|250п|Стара Србија у саставу [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] [[1913]]. године (зелено)]]▼
▲[[Датотека:Stara Srbija, Jovan Cvijić.jpg|мини|250п|Стара Србија у саставу [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевине СХС]]]]
'''Стара Србија''' је [[Географија|географски]] термин, настао у [[19. век]]у под утицајем државних промена које су настале иза ослобођења [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]], за области које су чиниле језгро [[историја Србије у средњем веку|средњовековне Србије]] а остале су под турском влашћу.
 
'''Стара Србија''' је [[историја|историјски]] и [[Географија|географски]] појам, настао у [[19. век]]у под утицајем [[геополитика|геополитичких]] промена које су наступиле стварањем [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]], након чега је за области које су чиниле језгро [[историја Србије у средњем веку|средњовековне Србије]], а које су остале под турском влашћу, почео да се употребљава појам ''Стара Србија''. Просторни опсег појма ''Стара Србија'' се у стручној литератури и публицистици употребљава у ширем или ужем значењу. У ужем смислу, појам обухвата [[Рашка област|Рашку]], [[Косово]] и [[Метохија|Метохију]], док у ширем смислу обухвата и [[Вардарска Србија|Вардарску Србију]], односно [[Вардарска Македонија|Вардарску Македонију]].{{sfn|Терзић|1997a|p=91-110}}{{sfn|Терзић|2008|p=9-28}}{{sfn|Терзић|2012a|p=}}
Значење речи Стара Србија није довољно одређено па неки писци употребљавају речи Стара Србија у ширем а неки у ужем смислу. Овај појам у ужем смислу обухвата [[Рашка област|Рашку област]] ([[Санџак (област)|Санџак]]), [[Косово]] и [[Метохија|Метохију]], појам у ширем смислу обухвата и део или целу [[Вардарска Македонија|Вардарску Македонију]], а понекад је појаму придодата и [[Северна Албанија]].
 
== Историја ==
▲[[Датотека:Serbia1817 1913-sr.png|мини|250п|Старадесно|Део Србија''Старе Србије'' (зелено) у саставу [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] [[1913]]. године (зелено1912-1918)]]
{{главни чланак|Рашка област|Историја Косова и Метохије|Вардарска Србија}}
 
Није утврђено кад се први пут јавља име Стара Србија, бар не у писаним изворима иако је, по свој прилици, тај назив постојао дуже време у народу. Претпоставља се да је у народу настао за време [[Велике сеобе Срба]] [[1690]]. године код избеглица и пресељеника на просторе [[Панонска низија|Панонске низије]], где се иначе — као на пример, у [[Славонија|Славонији]], [[Барања|Барањи]] и [[Банат]]у у [[18. век]]у предели насељени [[Срби]]ма називају Рацком земљом (Ratzenland, Rassorzag) земљом Рашана — Срба. Ово је проистекло за разлику од ранијег, старог, завичаја одакле је потекла сеоба под патријарсима [[Арсеније III Црнојевић|Арсенијем III]] и [[Арсеније IV Јовановић Шакабента|Арсенијем IV]]. У делима [[Јаков Игњатовић|Јакова Игњатовића]] на неким местима — век и по после Велике сеобе — управо се апострофирао овај појам старог завичаја на [[Балканско полуострво|Балкану]] — од новог завичаја у [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршкој монархији]], и то под општим називом Старе Србије. Ипак овај појам није обухватао одређени географски појам већ је означавао генерално стари завичај.
 
Међутим прави [[Историја|историјски]] смисао појма и термина Стара Србија настао је тек почетком [[19. век]]а после стварања нове српске државе под [[Карађорђе Петровић|Ђорђем Петровићем]] и [[Милош Обреновић|Милошем Обреновићем]], Србије, односно [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]], за разлику од неослобођеног дела некадашње ([[историја Србије у средњем веку|средњовековне]]) Старе Србије, која је и даље остала под [[османско царство|турском]] влашћу, до [[1877]]/[[1878|78]]. године (једним, њеним северним, делом), односно до [[1912]]. године, до коначног ослобођења. У време [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] и касније до средине 19. века ове територије су називане Арнаутлуком због владавине [[Албанци|албанских]] пашалара у овим крајевима. Као Арнаутлук Стара Србија је означена и у [[Начертаније|Начертанију]] [[Илија Гарашанин|Илије Гарашанина]] из [[1844]]. године.<ref>[http://www.rastko.rs/istorija/garasanin_nacertanije_c.html Ilija Garaљanin: Nаиеrtanije], Приступљено 5. 4. 2013.</ref>
 
Први је овај термин употребио [[Вук Стефановић Караџић]] означавајући у свом [[Српски рјечник|Српском рјечнику]] из [[1852]]. године [[Прилеп]] као град у Старој Србији.<ref>В. Караџић. Српски Рјечник, Београд 1852. Стр. 54, 118, 592, 737. Вука као места настањена Србима наводи и [[Велес (град)|Велес]], [[Дебар]] и [[Тетово]].</ref>{{sfn|Стефановић-Караџић|1852|p=54, 118, 592, 737}} На другом месту Вук пише да је Стара Србија она територија „нашега народа“ која је припадала српској држави пре турског освајања [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]]. Вук је свакако пре изласка Рјечника из штампе познавао термин Стара Србија. Још [[1834]]. говорећи о Дебранима које је упознао на [[Цетиње|Цетињу]] Вук каже да се: „''управо још не зна докле Срба има у Арнаутској и Маћедонији''“. Ова два термина била су уопштој употреби и нису била тачно дефинисана, Вук их колоквијално користи све до Рјечника када коначно усваја и уводи име Стара Србија. Већ [[1854]]. јеромонах Гедеон Јосиф Јуришић (питање колико под утицајем Вука, а колико самостално) у књизи [[Дечански првенац]] користи термин Стара Србија и чак даје први пут њен територијални опсег. По њему Стара Србија обухвата [[нахија|нахије]] [[Новопазарски санџак|Новопазарску]], [[Пећки округ|Пећку]], [[Призренски округ|Призренску]], [[Ђаковички округ|Ђаковичку]], [[Косовски управни округ|Косовску]], [[Приштински округ|Приштинску]], [[Вучитрн]]ску, [[Скопска област|Скопску]], [[Врањска котлина|Врањску]], [[Нишавски управни округ|Нишку]] и [[Лесковачка котлина|Лесковачку]]. То се отприлике поклапа са данашњом територијом [[Рашка област|Рашке области]], [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] и [[Република Македонија|Македоније]] до [[Кичево|Кичева]] и [[Велес (град)|Велеса]] на југу и [[Кочани|Кочана]] на истоку (обухвата [[Куманово]], [[Тетово]], [[Скопље]] и [[Гостивар]]).<ref>Славенко {{sfn|Терзић, Историјско-географске представе о Старој Србији у Европи и међу Србима, Наша Прошлост 9, Краљево |2008, |p=14.</ref>}}
 
Касније, током 19. века, Стара Србија се као термин учврстила као ознака за земљу етничког језгра и центра [[Историја Србије у средњем веку|Српске средњовековне државе]]. Територијално се поклапала са територијом [[Српско краљевство|краљевине Србије]] уз територије на југу, које су у саставу Србије биле у време владавине краља [[Стефан Урош II Милутин|Милутина]]. Дакле области Старе Рашке, [[Косово|Косова]], [[Метохија|Метохије]], слив [[Биначка Морава|Биначке Мораве]] и северно [[Повардарје]] са [[Скопље]]м до градова [[Охрид]]а, [[Прилеп]]а и [[Штип]]а на југу. У 19. веку та територија се налазила под турском влашћу омеђена на северу и западу границама слободних српских држава Србије и [[Црна Гора|Црне Горе]], а на југу и југоистоку границама српске [[Архиепископија пећка|Пећке архиепископије]] (пре [[1346]]. године), односно јужним међама турског [[Скопски санџак|Скопског санџака]] (касније [[Косовски вилајет|Косовског вилајета]] са седиштем у [[Приштина|Приштини]], односно у Скопљу).
 
Српска територијална потраживања од Турске током [[Српско-турски ратови (1876—1878)|Српско-турских ратова (1876—1878)]] обухватала су Стару Србију, односнио [[Косовски вилајет]] који се унеколико са њом поклапао. У периоду од [[1885]]. до [[1912]]. територија Старе Србије је добила коначни облик у смерницама српске спољне политике и обухватала је територију [[Косовски вилајет|Косовског вилајета]] и северозападног дела [[Битољски вилајет|Битољског вилајета]]. ([[Реканска каза]], [[Прилепска каза]], [[Дебарска каза]] и [[Кичевска каза]]). [[Јован Цвијић]] је Стару Србију коначно омеђио границама државе краља Милутина водећи се територијама које су европски географи 16-18. века означавали као Србију.<ref>Ј. Цвијић, Сабрана дела књ. 8, Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије, Београд 1995, 52-64.</ref> НепосредноПочетком пред20. [[Првивека, балканскипојам рат]]Старе Старој СрбијиСрбије је придодатапроширен према областима данашње СевернаСеверне АлбанијаАлбаније, што је био плод стратешких и економских потреба Србије за изласком на море.
 
=== Ослобођење Старе Србије ===
=== Присаједињење ===
[[Датотека:Serbia after Balkan Wars.jpg|мини|250п|десно|Делови ''Старе Србије'' прикључени [[Краљевина Србија|Србији]] (зелено) и [[Краљевина Црна Гора|Црној Гори]] (љубичасто) након ослобођења (1912)]]
{{главни чланак|Краљевина Србија|Прокламација о присаједињењу 1913.}}▼
{{главни чланак|Први балкански рат|Лондонски мировни уговор (1913)}}
Након Балканских ратова Краљевина Србија се повећала за 39.000{{nbsp}}km² и 1.200.000 становника.<ref>[http://www.youtube.com/watch?v=7Ptk8vQ_woA Balkanski ratovi — Mir u Bukureštu]</ref>
Током [[Први балкански рат|Првог балканског рата]] (1912—1913), целокупно подручје Старе Србије ослободиле су у јесен 1912. године војске [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] и [[Краљевина Црна Гора|Краљевине Црне Горе]].{{sfn|Ђорђевић|1983|p=189}}{{sfn|Терзић|2012c|p=93-108}}{{sfn|Терзић|2012d|p=53-77}} Након пораза на свим бојиштима, [[Османско царство]] је [[Лондонски мировни уговор (1913)|Лондонским мировним уговором]] од 30. маја 1913. године признало губитак својих европских поседа, осим самог [[Цариград]]а са непосредним залеђем. Према договору између Србије и Црне Горе, области око Прибоја, Пријепоља, Нове Вароши, Сјенице, Новог Пазара и Тутина, као и целокупна област Косова са јужном Метохијом припала је Краљевини Србији, док је област око Пљевља, Бијелог Поља, Берана, Рожаја, Пећи и Ђаковице припала Краљевини Црној Гори. Коначна гранична линија одређена је посебним споразумом између Србије и Црне Горе од 12. новембра 1913. године.{{sfn|Јагодић|2010|p=31}}
 
=== У саставу Србије и Црне Горе ===
Предлогом ''Закона о присаједињењу Старе Србије Краљевини Србији и о управи у њој'' из 1913. године била је предвиђена административна подела Старе Србије на 12 округа и 45 срезова. Према овом предлогу закона, који је Министарство унутрашњих дела упутило Народној скупштини, предвиђени су били окрузи: [[Битољски округ|Битољски]], [[Брегалнички округ|Брегалнички]], [[Звечански округ|Звечански]], [[Косовски управни округ|Косовски]], [[Кумановски округ|Кумановски]], [[Охридски округ|Охридски]], [[Призренски округ|Призренски]], [[Пријепољски округ|Пријепољски]], [[Рашки управни округ|Рашки]], [[Скопски округ|Скопски]], [[Тетовски округ|Тетовски]] и [[Тиквешки округ|Тиквешки]]. Закон није усвојен до краја [[Први светски рат|Првог светског рата]], већ је ступио на снагу тек регентовим указом 1919. године, када су ови крајеви коначно изједначени у правном погледу са старим областима Краљевине Србије.<ref>М. Јагодић, Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир, [[Историјски институт Београд|Историјски институт САНУ]], Београд 2010, 43.</ref>▼
[[Датотека:Montenegro_territory_expanded_(1830-1944).png|мини|250п|десно|Део ''Старе Србије'' (најсветлије) у саставу [[Краљевина Црна Гора|Краљевине Црне Горе]] (1912-1918)]]
▲{{главни чланак|Краљевина Србија|Прокламација о присаједињењу 1913.}}
 
Наком ослобођења Старе Србије, пред државне власти Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе поставило се питање о административном уређењу новоприкључених области. Тим поводом је у Београду и на Цетињу донет низ пропис и одлукаа, који су постепено увођењне у живот, према општим приликама на терену.
 
▲Предлогом ''Закона о присаједињењу Старе Србије Краљевини Србији и о управи у њој'' из 1913. године била је предвиђена административна подела Стареприсаједињеног Србијеподручја на 12 округа иса укупно 45 срезова. Према овом предлогу закона, који је Министарство унутрашњих дела упутило Народној скупштини, предвиђени су били окрузи: [[Битољски округ|Битољски]], [[Брегалнички округ|Брегалнички]], [[Звечански округ|Звечански]], [[Косовски управни округ|Косовски]], [[Кумановски округ|Кумановски]], [[Охридски округ|Охридски]], [[Призренски округ|Призренски]], [[Пријепољски округ|Пријепољски]], [[Рашки управни округ|Рашки]], [[Скопски округ|Скопски]], [[Тетовски округ|Тетовски]] и [[Тиквешки округ|Тиквешки]]. Закон није усвојен до краја [[Први светски рат|Првог светског рата]], већ је ступио на снагу тек регентовим указом 1919. године, када су ови крајеви коначно изједначени у правном погледу са старим областима Краљевине Србије.<ref>М. {{sfn|Јагодић, Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир, [[Историјски институт Београд|Историјски институт САНУ]], Београд 2010, |p=43.</ref>}}
 
На другој страни, државне власти на Цетињу су 1913. године донеле одлуку да део Старе Србије који је прикључен Црној Гори буде подељен на четири административне области, са центрима у Пљевљима, Бијелом Пољу, Беранама и Пећи.{{sfn|Љушић|2001|p=265}}
 
=== У саставу прве и друге Југославије ===
За време [[Краљевина Југославија|Краљевине СХС]] на овом простору је прво основана [[Јужна Србија (1919—1922)|покрајина Јужна Србија]]. Она је укинута након доношења [[Видовдански устав|Видовданског устава]] 1921. године, када су укинути и окрузи, а уместо покрајина и округа на целој територији краљевине су формиране [[Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца|области]]. Године 1929, су уместо области основане [[Бановине Краљевине Југославије|бановине]], које су постојале све до окупације Краљевине Југославије 1941. године. Највећи део Старе Србије припадао је [[Вардарска бановина|Вардарској бановини]].
 
Нако Другог светског рата, приликом утврђивања административне границе између федералних јединица у саставу нове [[Демократска Федеративна Југославија|Југославије]] (1945),{{sfn|Димић|2001|p=}} одлучено је да Србији припадну срезови: Вучитрнски, Гњилански, [[Горски срез|Горски]], Ђаковички, Качанички, Лапски, Метохијски, Митровачки, Нововарошки, Новопазарски, Подгорски, Подримски, Прешевски, Пријепољски, Приштински, Сјенички, Феризовачки, Шарпланински. Остали срезови на подручју старе Србије прикључени су федералним јединицама [[Социјалистичка Република Црна Гора|Црној Гори]] и [[Социјалистичка Република Македонија|Македонији]].
Уставом [[Социјалистичка Република Србија|НР Србије]] из 1947. у подручје НР Србије укључени су следећи срезови:
* Митровачки, Новопазарски, Сјенички, [[Горски срез|Горски]], Ђаковички, Метохијски, Подгорски, Подримски, Шарпланински, Вучитрнски, Гњилански, Лапски, Приштински, Феризовачки, Прешевски, Нововарошки, Пријепољски и Качанички.
Остали срезови припојени су [[Социјалистичка Република Македонија|НР Македонији]] и [[Социјалистичка Република Црна Гора|НР Црној Гори]].<ref>[http://www.vozdovac.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=171&lang=srl Gradska opština Voždovac{{Ботовски наслов}}]</ref>
 
== Култура Старе Србије ==
Линија 43 ⟶ 52:
Другог мишљења је био дипломата [[Милојко Веселиновић]], он је 1887. Македонију сместио јужно од реке Црне, Битоља, Струмице и Демир Хисара а области северно од ове линије па до српско–турске границе обухватио Старом Србијом (М. Веселиновић, Географско–етнографски преглед Маћедоније и Старе Србије са картом, Братство, бр. 1, Београд, 1887, 190–191). Карићеву Српску Македонију Веселиновић је годину дана након употребе овог термина назвао Јужном Старом Србијом, за разлику од Северне која се простирала од Шаре и Качаника до српско–турске границе. Прилично подобан израз у смислу циљева српске спољне политике − Јужна Стара Србија ипак није заживео у речнику српске дипломатије оног времена али су Веселиновићеве границе Македоније и Старе Србије усвојене код каснијих аутора.
 
Јован Цвијић је на основу сопствених истраживања прихватио готово идентичну поделу две области назвавши Веселиновићеву Јужну Стару Србију Скопљанском Старом Србијом.<ref>{{Cite websfn|url=http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/4.2._srpske_studije_4.pdf |title=Урош Шешум: Друштво против Срба 1897–1902. Методи и мере бугарске дипломатије, егзархије и Бугарско-македонско одринске револуционарне организације против ширења српског утицаја у јужној Старој Србији и Македонији 1897–1902. |accessdate=8. 8. 2017 2013|archive-urlp=https://web.archive.org/web/20151123194458/http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/4.2._srpske_studije_4.pdf |archive73-date=23. 11. 2015 |dead-url=yes 103}}</ref>
 
== Види још ==
{{colbegin|2}}
* [[Рашка (област)]]
* [[Косово и Метохија]]
* [[Српска акција у Македонији]]▼
* [[Вардарска Македонија]]▼
* [[Вардарска Србија]]
▲* [[Вардарска Македонија]]
▲* [[Српска акција у Македонији]]
* [[Моравско-вардарска долина]]
* [[Косовски вилајет]]
* [[Јужна Србија (вишезначна одредница)]]
* [[Новопазарски санџак]]
* [[Нова Србија (вишезначна одредница)]]
* [[Пљеваљски санџак]]
* [[Велика Србија (вишезначна одредница)]]
* [[Сјенички санџак]]
* [[Поречки манастир]]
{{colend}}
 
== Референце ==
{{reflist|2}}
 
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|title=Историја српске државности|volume=3|year=2001|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ|url=https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Дучић|first=Нићифор|authorlink=Нићифор Дучић|publisher=|year=1896|id= |title=Рашко-призренска митрополија и национално-културна мисија Краљевине Србије у Старој Србији и Маћедонији|location=Београд|publication-place=|url=https://books.google.rscom/books?id=YTBOAQAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ђорђевић|first=Димитрије|authorlink=Димитрије Ђорђевић|chapter=На почетку раздобља ратова|title=Историја српског народа|volume=књ. 6, св. 1|year=1983|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=174-207|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|via=|last=Јагодић|first=Милош|title=Нуфуско питање: Проблем званичног признавања српске нације у Турској 1894-1910|journal=Историјски часопис|volume=|issue=57|date=|year=2008|url=http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis57%282008%29.pdf|accessdate=31. 7. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20180324160351/http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis57(2008).pdf|archive-date=24. 3. 2018|dead-url=yes|df=|pages=343-353}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878—1912)|year=2009|id= |location=Београд|publication-place=|publisher=Завод за уџбенике}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир|year=2010|id= |location=Београд|publication-place=|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=uLsBCwAAQBAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|via=|last=Јагодић|first=Милош|title=Планови о политици Србије према Старој Србији и Македонији (1878—1885)|journal=Историјски часопис|volume=|issue=60|date=|year=2011|url=http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis60%282011%29.pdf|accessdate=31. 7. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20180324160521/http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis60(2011).pdf|archive-date=24. 3. 2018|dead-url=yes|df=|pages=435-460}}
* {{Cite journal|ref=harv|via=|last=Јагодић|first=Милош|title=Православна црква у новим крајевима Србије (1912—1915)|journal=Српске студије|volume=|issue=3|date=|year=2012|url=http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/3.2._srpske_studije_3_2012.pdf|accessdate=31. 7. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20151123195456/http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/3.2._srpske_studije_3_2012.pdf#|archive-date=23. 11. 2015|dead-url=yes|df=|pages=101-135}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Нови крајеви Србије (1912—1915)|year=2013|id= |location=Београд|publication-place=|publisher=Филозофски факултет}}
* {{Cite journal|ref=harv|via=|last=Јагодић|first=Милош|title=Административна подела нових крајева Србије 1912-1914|url=|journal=Косовско-метохијски зборник|volume=|issue=5|date=|year=2013|pages=141-167}}
* {{Cite journal|ref=harv|via=|last=Јагодић|first=Милош|title=Свештенство у Рашко-призренској епархији 1913. године|journal=Црквене студије|volume=|issue=14|date=|year=2017|url=http://www.crkvenestudije-churchstudies.org/images/download/14.pdf|pages=325-348|access-date=31. 07. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20181130202153/http://www.crkvenestudije-churchstudies.org/images/download/14.pdf|archive-date=30. 11. 2018|dead-url=yes}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Србија и Стара Србија (1839—1868): Наслеђе на југу|year=2016|id= |location=Београд|publication-place=|publisher=Evoluta|url=https://books.google.rscom/books?id=6a2MnQAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јастребов|first=Иван С.|authorlink=Иван Јастребов|title=Подаци за историју Српске цркве|year=1879|id= |location=Београд|publication-place=|publisher=Државна штампарија|url=https://books.google.com/books?id=sH5KAAAAYAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=МикићЉушић|first=ЂорђеРадош|authorlink=ЂорђеРадош МикићЉушић|chaptertitle=Политичка,Историја културнасрпске идржавности|volume=2|year=2001|location=Нови привредна стремљењаСад|titlepublisher=Историја српскогОгранак народаСАНУ|url=https://books.google.com/books?idhl=uHNpAAAAMAAJ|volume=књ. 6, св. 1|year=1983|sr&id= |location=Београд|publication-place=|publisher=Српска књижевна задруга|pages=291-315zQ01AAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Микић|first=Ђорђе|authorlink=Ђорђе Микић|chapter=Између балканскихПолитичка, суседакултурна и великихпривредна силастремљења|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|volume=књ. 6, св. 1|year=1983|id= |location=Београд|publication-place=|publisher=Српска књижевна задруга|pages=316291-329315}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Микић|first=Ђорђе|authorlink=Ђорђе Микић|chapter=ПодИзмеђу младотурцимабалканских суседа и великих сила|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|volume=књ. 6, св. 1|year=1983|id= |location=Београд|publication-place=|publisher=Српска књижевна задруга|pages=330316-348329}}
* {{Cite book|ref=harv|last=ПетровићМикић|first=МилићЂорђе|authorlink=Ђорђе Ф.Микић|chapter=Под младотурцима|title=ДокументиИсторија осрпског Рашкој области: 1900-1912народа|url=https://books.google.com/books?id=L1K5AAAAIAAJuHNpAAAAMAAJ|yearvolume=1995књ. 6, св. 1|idyear= 1983|location=Београд|publication-place=|publisher=АрхивСрпска Србијекњижевна задруга|pages=330-348}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Muir-Mackenzie|first1=Georgina|authorlink1=Џорџина Мјур Макензи|last2=Irby|first2=Adelina Paulina|authorlink2=Аделина Паулина Ирби|title=Travels in the Slavonic Provinces of Turkey-in-Europe|year=1866|edition=1.|location=London|url=https://books.google.com/books?id=MlgXAAAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Петровић|first=Милић Ф.|title=Документа о Рашкој области: 1890-1899|url=https://books.google.com/books?id=kobiAAAAMAAJ|year=1997|id= |location=Београд|publication-place=|publisher=Историјски музеј Србије}}▼
* {{Cite book|ref=harv|last1=Мјур-Макензи|first1=Џорџина|authorlink1=Џорџина Мјур Макензи|last2=Ирби|first2=Аделина Паулина|authorlink2=Аделина Паулина Ирби|title=Путовање по словенским земљама Турске у Европи|year=1868|location=Београд|publisher=Државна штампарија|url=https://books.google.com/books?id=EXJcAAAAcAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Петровић|first=Милић Ф.|title=Документи о Рашкој области: 1900-1912|url=https://books.google.com/books?id=L1K5AAAAIAAJ|year=1995|location=Београд|publisher=Архив Србије}}
▲* {{Cite book|ref=harv|last=Петровић|first=Милић Ф.|title=Документа о Рашкој области: 1890-1899|url=https://books.google.com/books?id=kobiAAAAMAAJ|year=1997|id= |location=Београд|publication-place=|publisher=Историјски музеј Србије}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Пузовић|first=Предраг|authorlink=Предраг Пузовић|title=Страдање свештеника Рашко-призренске епархије током Првог светског рата|journal=Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду|volume=77|issue=1|year=2018|pages=123-138|url=http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/2018/1/08-2018.pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Радовановић|first=Милован|title=Десрбизација и албанизација косово-метохијске Старе Србије|journal=Архив за правне и друштвене науке|year=1998|volume=84|issue=3|url=https://books.google.com/books?id=e_eTAAAAMAAJ|pages=3-38}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ракочевић|first=Новица|authorlink=Новица Ракочевић|chapter=Политичке и друштвене прилике|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|volume=књ. 6, св. 1|year=1983|id= |location=Београд|publication-place=|publisher=Српска књижевна задруга|pages=263-290}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Селимовић|first=Салих|authorlink=Салих Селимовић|title=Стара Рашка (Рашка област) у турским административно-управним подјелама|journal=Брезнички записи|year=1999|volume=11-12|pages=25-36}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Селимовић|first=Салих|authorlink=Салих Селимовић|title=Прилози прошлости старе Рашке|year=2013|volume=1|location=Ужице|publisher=Графичар|url=https://books.google.com/books?id=UfFxuwEACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Селимовић|first=Салих|authorlink=Салих Селимовић|title=Прилози прошлости старе Рашке|year=2014|volume=2|location=Ужице|publisher=Графичар|url=https://books.google.com/books?id=qQBqrgEACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Стефановић-Караџић|first=Вук|authorlink=Вук Стефановић Караџић|title=Српски рјечник|year=1852|edition=2.|location=Беч|url=https://books.google.com/books?id=pFc0AQAAMAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Терзић|first=Славенко|authorlink=Славенко Терзић: |title=Стара Србија —- настанак имена и знања о њој до 1912. године, |journal=Историјски часопис |year=1997a|volume=42-43 (1995—19961995-1996) 1997, |pages=91-110|url=https://books.google.com/books?id=jYA1CgAAQBAJ}}
* Славенко{{Cite book|ref=harv|last=Терзић:|first=Славенко|authorlink=Славенко Терзић|chapter=Стара Србија у српским националним циqевимациљевима на почетку великеВелике источне кризе (1875—18781875-1878), |title=Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године. Научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата. — |year=1997b|location=Чачак : |publisher=Народни музеј, 1997, |pages=15-25|url=https://books.google.com/books?id=yrgxAAAAMAAJ}}
* С. Терзић / уредник, Споменица стогодишњице ослобођења Старе Србије : 1912-2012 — Београд : Друштво српских домаћина, 2012. — 295 стр.▼
* {{Cite journal|ref=harv|last=Терзић|first=Славенко|authorlink=Славенко Терзић|title=Историјско-географске представе о Старој Србији у Европи и међу Србима|journal=Наша прошлост|year=20102008|volume=9|url=http://media.nmkv.rs/2011/11/01-Slavenko-Terzic-istorijsko-geografske-predstave-o-staroj-srbiji-u-evropi-i-medju-srbima.pdf|pages=9-28}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Терзић|first=Славенко|authorlink=Славенко Терзић|chaptertitle=РашкаСтара иСрбија османско(XIX-XX наслеђе|title=Овек): СрбимаДрама муслиманскеједне вероисповестицивилизације: ЗборникРашка, Косово и Метохија, Скопско-тетовска радоваобласт|year=20122012a|location=Нови Сад-Београд|publisher=ИнститутПравославна зареч, политичкеИсторијски студијеинститут САНУ|pagesurl=35-52https://books.google.com/books?id=wPf7oAEACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Терзић|first=Славенко|authorlink=Славенко Терзић|titlechapter=СтараРашка Србијаи (XIX-XXосманско век):наслеђе|title=О ДрамаСрбима једнемуслиманске цивилизацијевероисповести: Рашка, Косово и Метохија, Скопско-тетовскаЗборник областрадова|year=20122012b|location=Нови Сад-Београд|publisher=ПравославнаИнститут реч,за Историјскиполитичке институт САНУстудије|urlpages=https://books.google.com/books?id=wPf7oAEACAAJ35-52}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Терзић|first=Славенко|authorlink=Славенко Терзић|title=Ослобођење Старе Србије 1912. године|journal=Даница|year=2012c|volume=19|location=Београд|publisher=Вукова задужбина|pages=93-108|url=http://www.nspm.rs/kulturna-politika/oslobodjenje-stare-srbije-1912.-godine.html}}
▲* С.{{Cite book|ref=harv|last=Терзић|first=Славенко|authorlink=Славенко /Терзић|chapter=Ослобођење уредник,Старе Србије 1912/13|title=Споменица стогодишњице ослобођења Старе Србије : 1912-2012 — |year=2012d|location=Београд : |publisher=Друштво српских домаћина, 2012. — 295 стр.|pages=53-77}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Терзић|first=Славенко|authorlink=Славенко Терзић|chapter=Цивилизацијски смисао ослобођења Старе Србије и Вардарске Македоније|title=Први балкански рат 1912/1913. године: Друштвени и цивилизацијски смисао|year=2013|volume=1|location=Ниш|publisher=Филозофски факултет|pages=15-21}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Терзић|first=Славенко|authorlink=Славенко Терзић|chapter=Прилике у Старој Србији уочи ослобођења 1912. године|title=Први балкански рат 1912-1913: Историјски процеси и проблеми у светлости стогодишњег искуства|year=2015|location=Београд|publisher=САНУ|url=https://books.google.com/books?id=IfKTjwEACAAJ|pages=37-44}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Šabanović|first=Hazim|title=Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela|year=1959|id= |location=Sarajevo|publication-place=|publisher=Naučno društvo Bosne i Hercegovine|url=https://books.google.com/books?id=kkQQAAAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Шешум|first=Урош|title=Друштво против Срба 1897-1902: Методи и мере бугарске дипломатије, Егзархије и Бугарско-македонско-одринске револуционарне организације против ширења српског утицаја у Јужној Старој Србији и Македонији 1897-1902|journal=Српске студије|year=2013|volume=4|pages=73-103|url=https://enserbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/_4.2._srpske_studije_4.pdf}}
{{refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Стара_Србија”