Душан Ј. Поповић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 3:
== Биографија ==
Душан се школовао у родном Сурдуку и Сремским Карловцима.<ref>http://www.istorijskabiblioteka.com/art:dusan-j-popovic</ref> Као гимназијалац користио је стипендију из Задужбине Атанасије Бале.<ref>"Школски гласник", Нови Сад 1911.</ref> Студирао је историју на Филозофском факултету у Загребу и Бечу.
Био је професор на Катедри историјских наука, Филозофског факултета у Београду<ref>"Зборник Матице српске за друштвене науке", Нови Сад 1965.</ref> (асистент Историјског семинара 1921-1926, доцент 1926, ванредни професор 1930, редовни професор 1935-1941). Уређивао је "Гласник историјског друштва у Новом Саду" током његовог излажења (1928-1940). Бавио се историјом Срба у Хабзбуршкој монархији 17-19. века, као и прошлошћу Београда. Јавља се и као уредник зборника: "Војводина I и II",<ref>"Време", Београд 23. мај 1940.</ref> Нови Сад 1939-1940. године.
Његова књига и бројни написи и јавна предавања на тему '''Цинцари''', изазвали су отпор и негодовања у делу научне јавности.<ref>https://www.makart.rs/knjige/knjiga-o-cincarima-prilozi-pitanju-postanka-naseg-gradjanskog-drustva-dusan-j-popovic-36834</ref> Сматрали су његови неистомишљеници да је претеривао и преувеличавао број и улогу богатих Цинцара на српско грађанског друштво. Са Поповићем је започео у новинама полемику [[Драгиша Лапчевић]]; Лапчевић је чак аутор брошуре "Цинцарство у Србији - Београду и србијанским градовима".
Пензионисан је Поповић као професор Универзитета у Београду 1945. године. Посветио је Београду своју последњу књигу "Београд кроз векове", објављену 1964. године.
| |||