Манастир Градиште — разлика између измена

'''Манастир Градиште''' припада [[Митрополија црногорско-приморска|МитрополијиВладичанство црногорско-приморској]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Налази се у [[Буљарица|Буљарици]], удаљен три километра од [[Петровац на Мору|Петровца]], на једном малом узвишењу изнад магистралног пута који води у [[Бар (Црна Гора)|Бар]].<ref>[http://www.petrovacnamoru.com/lokacija/68/manastir-gradiste Петровац на мору/Манастир Градиште]</ref>

== ИсторијаПрошлост ==

По народном предању манастир Градиште је подигнут у [[11. веквијек]]у на остацима старе античке грађевине. Прво помињање манастира је у [[14. веквијек]]у, у Повељи краља [[краљ Милутин|Милутина]] из [[1305]]. године, којом се потврђује да га је његова мајка, [[Јелена Анжујска|краљица Јелена]] даривала манастиру Богородице Ратачке. У другој повељи, писаној у [[Котор]]у [[1310]]. године, пише да краљ Милутин прилаже манастиру имање. [[Данило I Петровић Његош]] у писму протопопу Ђуру 17. јуна 1725. г. пише: "''...молио те игуманнастојатељ Георгије, из Градиштах...''" <ref>{{Cite book|last=Петровић |first=Данило |authorlink= |coauthors= |title=Писма : (избор) / владика Данило, владика Сава, Протопопу Ђуру, писмо бр. 15., pp. 103|year=1996|url= |publisher=Обод|location=Цетиње|id=}}</ref> из чега се види да је тада манастир припадао православцима.

Од настанка [[манастир]] је више пута био нападан и паљен, а најсуровију одмазду је доживеодоживио [[1785]]. године од стране [[Турци|Турака]], на челу са [[Махмуд-паша Бушатлија|Махмуд-пашом Бушатлијом]]. Због тога је био опасан јаким зидом са високом кулом и пушкарницама, да би се могао одбранити од турских упада. Зид и кула су срушени, али њихови темељи су очувани до данас.

У [[Други светски рат|Другом светскомсвјетском рату]] опљачкали су га и спалили [[Italijani|Италијани]]. Приликом [[земљотрес]]а који је погодио [[Црна Гора|Црну Гору]] у априлу [[1979]]. године били су порушени [[кров]]ови и [[зид]]ови манастирских [[Црква (грађевина)|цркава]].

Манастирски комплексБогомољу чине три [[храм]]а и конак. Главни храм је посвећен [[Свети Никола|Светом Николи]]. На истом платоу је други посвећен [[Свети Сава|Светом Сави]], који доминиракојим манастирскимсе комплексомуздиже и трећи храм посвећен [[Успење Пресвете Богородице|Успењу Пресвете Богородице]], налази се на вишем платоу и око њега је активно [[село|сеоско]] [[гробље]].

* '''Црква Светог Николе''' је главна манастирска црква, [[живопис]]ана је мотивима из [[Стари завет|Старог]] и [[Нови завет|Новог завета]], као и фигурама [[Династија Немањић|династије Немањића]], настале [[1620]]. године за времевријеме владике Рувима, као рад сликара Страхиње из Будимља. [[Иконостас]] у цркви је осликао и резбарио Василије Рафаиловић. На централномсредиштем платоу, поред цркве Светог Николе, налази се зграда манастирског [[Конак (манастир)|конака]] која је средином [[19. веквијек]]а добила данашњи изглед.

* '''Црква Успења Пресвете Богородице''' се налази изнад предходна два храма, изван манастирског окружења и њену главну вредноствриједност чине фрескестјенописи којим је осликана.

То што овај иконостас чини необичним је икона [[Свети Христифор|Светог Христофора]], који има магарећу главу, као реткоријетко иконографско решењерјешење. Ова јединствена икона окружена је са дванаест квадратних поља у којима су представљени апостоли. У доњем делудијелу иконе представљени су ликови шест стојећих фигура [[светитељ]]а. У истом иконостасном реду до ове иконе налази се икона са ликом Светог Николе. Изнад престоних икона другу зону иконостаса чини фриз [[апостол]]а са Деизином композицијом у средини.

Такав приказ светитеља има утемељење у [[Легенда|легенди]] која говори о њему као младићу обдареном несвакидашњом лепотомљепотом. Није се могао одбранити, посебно од девојакадјевојака, па је молио [[Господ]]а да му наружи лице. Молба је била услишена, па му је глава добила псеће-магарећи изглед.<ref>[http://www.montenegrina.net/pages/pages1/religija/ikonopis_manastira_gradiste.htm Montenegrina/Ikonopis manastira Gradište - Vizantijska estetika]</ref>

Иконостас је још по нечему својствен, а то је да поред центалнихсредишњих, царских двери постоје само једна бочна врата и то она са левелијеве стране.