Манастир Градиште — разлика између измена

м
Враћене измене 141.136.209.221 (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot
Нема описа измене
м (Враћене измене 141.136.209.221 (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot)
ознака: враћање
| јурисдикција = [[Митрополија црногорско-приморска]]<br />[[Српска православна црква]]
}}
'''Манастир Градиште''' припада [[Митрополија црногорско-приморска|ВладичанствоМитрополији црногорско-приморској]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Налази се у [[Буљарица|Буљарици]], удаљен три километра од [[Петровац на Мору|Петровца]], на једном малом узвишењу изнад магистралног пута који води у [[Бар (Црна Гора)|Бар]].<ref>[http://www.petrovacnamoru.com/lokacija/68/manastir-gradiste Петровац на мору/Манастир Градиште]</ref>
 
== ПрошлостИсторија ==
По народном предању манастир Градиште је подигнут у [[11. вијеквек]]у на остацима старе античке грађевине. Прво помињање манастира је у [[14. вијеквек]]у, у Повељи краља [[краљ Милутин|Милутина]] из [[1305]]. године, којом се потврђује да га је његова мајка, [[Јелена Анжујска|краљица Јелена]] даривала манастиру Богородице Ратачке. У другој повељи, писаној у [[Котор]]у [[1310]]. године, пише да краљ Милутин прилаже манастиру имање. [[Данило I Петровић Његош]] у писму протопопу Ђуру 17. јуна 1725. г. пише: "''...молио те настојатељигуман Георгије, из Градиштах...''" <ref>{{Cite book|last=Петровић |first=Данило |authorlink= |coauthors= |title=Писма : (избор) / владика Данило, владика Сава, Протопопу Ђуру, писмо бр. 15., pp. 103|year=1996|url= |publisher=Обод|location=Цетиње|id=}}</ref> из чега се види да је тада манастир припадао православцима.
 
Од настанка [[манастир]] је више пута био нападан и паљен, а најсуровију одмазду је доживиодоживео [[1785]]. године од стране [[Турци|Турака]], на челу са [[Махмуд-паша Бушатлија|Махмуд-пашом Бушатлијом]]. Због тога је био опасан јаким зидом са високом кулом и пушкарницама, да би се могао одбранити од турских упада. Зид и кула су срушени, али њихови темељи су очувани до данас.
 
У [[Други светски рат|Другом свјетскомсветском рату]] опљачкали су га и спалили [[Italijani|Италијани]]. Приликом [[земљотрес]]а који је погодио [[Црна Гора|Црну Гору]] у априлу [[1979]]. године били су порушени [[кров]]ови и [[зид]]ови манастирских [[Црква (грађевина)|цркава]].
 
== Манастирски комплекс ==
== Богомоља ==
БогомољуМанастирски комплекс чине три [[храм]]а и конак. Главни храм је посвећен [[Свети Никола|Светом Николи]]. На истом платоу је други посвећен [[Свети Сава|Светом Сави]], којимкоји доминира семанастирским уздижекомплексом и трећи храм посвећен [[Успење Пресвете Богородице|Успењу Пресвете Богородице]], налази се на вишем платоу и око њега је активно [[село|сеоско]] [[гробље]].
 
* '''Црква Светог Николе''' је главна манастирска црква, [[живопис]]ана је мотивима из [[Стари завет|Старог]] и [[Нови завет|Новог завета]], као и фигурама [[Династија Немањић|династије Немањића]], настале [[1620]]. године за вријемевреме владике Рувима, као рад сликара Страхиње из Будимља. [[Иконостас]] у цркви је осликао и резбарио Василије Рафаиловић. На средиштемцентралном платоу, поред цркве Светог Николе, налази се зграда манастирског [[Конак (манастир)|конака]] која је средином [[19. вијеквек]]а добила данашњи изглед.
* '''Црква Светог Саве''' је подигнута [[1864]]. године. Иконостас је осликао Николас Аспиоти, са Крфа.
* '''Црква Успења Пресвете Богородице''' се налази изнад предходна два храма, изван манастирског окружења и њену главну вриједноствредност чине стјенописифреске којим је осликана.
 
== Иконостас цркве Светог Николе ==
== Сликарство храма ==
Према натпису на једној од престоних [[икона]], аутор иконостаса је [[Zograf|зограф]] Василије Рафаиловић, као један од представника чувене бококоторске сликарске школе Рафаиловић-Димитријевић из Рисна. Он је [[1795]]. године осликао и резбарио је иконостасну преграду у цркви Светог Николе.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:605341-Manastir-Gradiste-u-Buljarici-Devet-vekova-svetinje Novosti/Manastir Gradište u Buljarici: Devet vekova svetinje]</ref>
 
То што овај иконостас чини необичним је икона [[Свети Христифор|Светог Христофора]], који има магарећу главу, као ријеткоретко иконографско рјешењерешење. Ова јединствена икона окружена је са дванаест квадратних поља у којима су представљени апостоли. У доњем дијелуделу иконе представљени су ликови шест стојећих фигура [[светитељ]]а. У истом иконостасном реду до ове иконе налази се икона са ликом Светог Николе. Изнад престоних икона другу зону иконостаса чини фриз [[апостол]]а са Деизином композицијом у средини.
 
Такав приказ светитеља има утемељење у [[Легенда|легенди]] која говори о њему као младићу обдареном несвакидашњом љепотомлепотом. Није се могао одбранити, посебно од дјевојакадевојака, па је молио [[Господ]]а да му наружи лице. Молба је била услишена, па му је глава добила псеће-магарећи изглед.<ref>[http://www.montenegrina.net/pages/pages1/religija/ikonopis_manastira_gradiste.htm Montenegrina/Ikonopis manastira Gradište - Vizantijska estetika]</ref>
 
Иконостас је још по нечему својствен, а то је да поред средишњихценталних, царских двери постоје само једна бочна врата и то она са лијевелеве стране.
 
Манастир Градиште се налази на списку заштићених културно-историјских споменика републике Црне Горе.
* [http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:634849-Tajna-ikone-sveca-sa-magarecom-glavom Тајна иконе свеца са магарећом главом („Вечерње новости”, 14. новембар 2016)]
* [http://www.mitropolija.com/manastir-gradiste-virtuelna-tura/]
* [http://www.petrovacnamoru.com/lokacija/68/manastir-gradiste]
* [http://manastirgradiste.me/galerija]
 
{{Манастири Митрополије црногорско-приморске}}
 
[[Категорија:Манастири Митрополије црногорско-приморске|Градиште]]
[[Категорија:Српски православни манастири у Црној Гори|Градиште]]