Срби — разлика између измена

Срби и остали Јужни Словени су у новој постојбини на Балкану затекли романизовано становништво.{{Sfnm| 1a1 = Ковачевић|1y=1967| 1pp = 307–11| 2a1 = |2y=|2p=}} Оно је у почетку, услед страха,{{напомена|Наиме, досељавање Словена на Балкан било је праћено разарањем [[Сингидунум]]а (Београд), [[Виминацијум]]а ([[Костолац]]), [[Наис]]уса ([[Ниш]]) и [[Софија|Сердике]] ([[Софија]]), [[Енона|Еноне]] ([[Нин]]), [[Скардона|Скардоне]] ([[Скрадин]]), [[Салона|Салоне]] ([[Солин]]), [[Нарона|Нароне]] ([[Вид (Метковић)|Вид]] код Метковића), [[Делминијум]]а ([[Томиславград|Дувно]]), [[Епидаур (Далмација)|Епидавра]] ([[Цавтат]]), [[Ризинијум]]а ([[Рисан]]) и [[Доклеа|Доклеје]] (код [[Подгорица|Подгорице]])}} избегавало сусрет са придошлицама. Међутим, односи су временом отоплили, па је дошло до трговачке и културне размене, а негде и до мешања и симбиозе.{{напомена|Типичан пример за симбиозу је Дубровник, који је настао спајањем романског насеља Рагуза и словенског насеља Дубрава.}} Вероватно као резултат тога у српски језик су доспеле неке речи из вулгарног латинитета као нпр: босиљак (basilicum), броћ (bractea), врт (hortus), врч (urceus), Грк (Graecus) гуња/дуња (cydoneus), јегуља (anguilla), кимак (cimex), кип (cippus), конопац (canapus), копун (cappo, акуз. capponem), креста (crista), купус (composita), ловор (laurus), лоћика (lactuca), мазга (muscus), мрамор (marmor), осел (asellarius), ошљар, папар (piper), паун (pavo, акуз. pavonem), рака (arca), рачун (ratio, акуз. rationem), ротква (radix, акуз. radicem), русаље (rosalia), сапун (sapo, акуз. saponem), сумпор (sulphur), уље (oleum), цер (cerrus) идр.{{Sfnm| 1a1 = Будимир| 1a2 = Флашар|1y=1963| 1pp = 3–4| 2a1 = Ивић|2y=1998| 2pp = 9–10}} Романизовано становништво се негде стопило са Словенима пре, а негде касније. Најдуже се одржало у приморским крајевима. Успомену на њих чувају топоними: Скадар (Scodra), Леш (Lisus), Улцињ (Ulcinium), Будва (Butua), Рисан (Rhizon), Стон (Stagnum), Медун (Metheon), Свач (Saucium), Сард (Sarda), Дриваст (Drivastum); ороними: Дурмитор (dormire), Виситор (од глагола videre, vidi, visum), Леотар (од leo, лав); хидроними: Неретва (Narenta), Бојана (Barbana), Дрим (Drino, Dirnius), Цетина (Cnetona) итд.{{Sfnm| 1a1 = Ковачевић|1y=1967| 1pp = 310–11| 2a1 = |2y=|2p=}}

 

 

Осим поменутог „Списа о народима“, Срби се помињу, додуше кратко, и у [[Анали франачког краљевства|Аналима франачког краљевства]], латинском спису из 9. века, и то као народ који је обухватао велики део некадашње римске провинције [[Далмација (римска провинција)|Далмације]].{{Sfnm| 1a1 = Ћирковић|1y=1981|1p=147| 2a1 = Sedov|2y=2013| 2pp = 460–61}} [[Византијско царство|Византинци]] су називали Србе и [[Трибали]]ма.<ref>[http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/marica Први сукоби Срба и Турака - Политикин забавник] {{Wayback|url=http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/marica |date=20120426152222 }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref> Почетком [[15. век|15. вијека]] на [[Сабори у Костанци|саборима који су одржани у Костанци]], [[Српско царство|српски цареви]] се називају и владарима Трибалије.