Ђула Андраши Старији — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 35:
Изабран је 17. фебруара 1867. године од стране [[Фрања Јосиф|Фрање Јосифа]] за првог премијера Мађарске. Ференц Деак, као први избор, одступио је у корист Андрашија. Након избијања [[Француско-пруски рат|Француско-пруског рата]] 1870. године, Андраши је одлучно бранио неутралност аустроугарске државе, а у свом говору од 28. јула 1870. године успротивио се идеји да Аустрија треба да поврати првенство међу немачким државама које јој је преотела Пруска. Након пада [[Фридрих Фердинанд фон Бајст|Бајста]] (6. новембар 1871.), Андраши је ступио на његово место канцелара.
Утицај Аустрије и Андрашија био је од великог значаја у [[Велика источна криза|Великој источној кризи]] изазваној [[Херцеговачки устанак (1875-1878)|Херцеговачким устанком]] 1875. године. Сагласност Немачке, Русије и Аустроугарске о заједничком деловању поводом догађаја везаним за источно питање позната је под називом "[[Андрашијева нота]]" коју је 30. децембра 1875. године Ђула Андраши послао грофу Бајсту. На [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]] 1878. године био је главни аустријски опуномоћеник. Циљ Аустроугарске био је да што више умањи добитке Русије. Аустрија је добила право да [[
Андраши је 8. октобра 1879. године дао оставку на место аустроугарског канцелара. Наставио је да се бави политиком и након тога. Умро је 18. фебруара 1890. године.
| |||