Епископ будимски Дионисије — разлика између измена

Као [[јерођакон]] [[Манастир Савина|манастира Савине]], отишао је Новаковић [[1725]]. у [[Кијев]], где је завршио гимназију и духовну академију. На повратку из [[Русија|Русије]] [[1737]]. дошао је у [[Нови Сад]] и постао професор [[филозофија|филозофије]] и богословије у духовној академији, коју је у то време основао у [[Нови Сад|Новом Саду]] [[Епархија бачка|бачки]] владика [[Висарион Павловић]].

Неко време био је и проповедник у [[Хрватска|Хрватској]] и у Будиму. Дионизије је у Будиму био духовник и учитељ неколико година.<ref>"Гласник Друштва српске словесности", Београд 1875.</ref> Будимци су га толико радо имали, да су архијерејски синод готово присилили да им да Новаковића за епископа. За епископа је посвећен [[17491748]]. године. Године [[1761]]. добио је на управу и [[Трансилванска епархија|Трансилванску епархију]] стекавши знатне заслуге за одбрану православља међу [[Трансилванија|трансилванским]] [[Румуни]]ма. Као професор духовне академије у Новом Саду Новаковић је био необично реван и савестан радник, те је настојао да своме народу омили науку и докаже њезину важност за прогрес човечанства. У том смислу састављено је и једно његово предавање од [[8. септембар|8/9]]. [[1744]]. '''О похвалах и ползје наук свободних'''. Осим тога остало је неколико Новаковићевих дела, филозофско-етичког, догматског, полемичког и литургичког садржаја, у рукописима патријарашке библиотеке [[манастир Гргетег|манастира Гргетега]] и [[манастир Ораховица|Ораховице]].