Манастир Рајиновац — разлика између измена

Првобитна манастирска црква није сачувана, и од тог периода више пута је рушена и обнављана. Године 1723. извесни Стојан трговац из Будима је оставио тестаментом манастиру Рајиновцу 6 ф.<ref>"Гласник Друштва српске словесности", Београд 1875.</ref> Пописом Београдске митрополије из [[1732|1732.]] године, црква се описује као брвнара.

Прва опсежна обнова манастира предузета је [[1793|1793.]] године трудом оберкнеза Стевана Андрејића Палалије, када настаје црква као једнобродна грађевина, која је сачувана до данас. Путописац Јоаким Вујић је 1827. године преписао манастирски запис који се односи на 1793. годину. Поред кнеза Стефана Дмитра Стефановића била је то велика заслуга и архимандрита Герасима Студеничанина и јеромонаха Мелетија. Манастир се не помиње између 1836-1839. године. Друга велика обнова трајала је од [[1833|1833.]] године до [[1839|1839.]] године, када је по одлуци [[милош Обреновић|кнеза Милоша]] скупљан прилог за обнову. Преправкама вршеним [[1920|1920.]] године, битно је измењен изглед црквене грађевине, тако да је срушена припрата и оба кубета, зазидан јужни зид и дозидани потпорни зидови са јужне и северне стране.