Манастир Рајиновац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 23:
| гдужина = 20°42'48.00"И
}}
'''Манастир Рајиновац''' се налази у [[Бегаљица|Бегаљици]], надомак [[Гроцка|Гроцке]]. [[Црква]] [[манастир]]а посвећена је Рођењу Богородице ('''Малој Госпојини'''), убраја се у споменике културе од великог значаја. <ref>* {{СК-САНУ| Линк = 875| Име = Манастир Рајиновац}}</ref><ref>[http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/grocka/manastir-rajinovac.html Завод за заштиту споменика града Београда]</ref>
== Историја ==
Ред 30:
Првобитна манастирска црква није сачувана, и од тог периода више пута је рушена и обнављана. Године 1723. извесни Стојан трговац из Будима је оставио тестаментом манастиру Рајиновцу 6 ф.<ref>"Гласник Друштва српске словесности", Београд 1875.</ref> Пописом Београдске митрополије из [[1732|1732.]] године, црква се описује као брвнара.
Прва опсежна обнова манастира предузета је [[1793|1793.]] године трудом оберкнеза Стевана Андрејића Палалије, када настаје црква као једнобродна грађевина, која је сачувана до данас. Кнез бегаљички Палалија посекли су Турци већ 1804. године, током "Сече кнезова". Путописац [[Јоаким Вујић]] је 1827. године преписао манастирски запис који се односи на 1793. годину. Поред кнеза Стефана Дмитра Стефановића била је то велика заслуга и архимандрита Герасима Студеничанина и јеромонаха Мелетија.<ref>"Гласник Србског ученог друштва", Београд 1867.</ref>
Манастир се не помиње између 1836-1839. године. Друга велика обнова трајала је од [[1833|1833.]] године до [[1839|1839.]] године, када је по одлуци [[милош Обреновић|кнеза Милоша]] скупљан прилог за обнову. Преправкама вршеним [[1920|1920.]] године, битно је измењен изглед црквене грађевине, тако да је срушена припрата и оба кубета, зазидан јужни зид и дозидани потпорни зидови са јужне и северне стране.
| |||