Манастир Рајиновац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 30:
Првобитна манастирска црква није сачувана, и од тог периода више пута је рушена и обнављана. Године 1723. извесни Стојан трговац из Будима је оставио тестаментом манастиру Рајиновцу 6 ф.<ref>"Гласник Друштва српске словесности", Београд 1875.</ref> Пописом Београдске митрополије из [[1732|1732.]] године, црква се описује као брвнара.
Прва опсежна обнова манастира предузета је [[1793|1793.]] године трудом оберкнеза Стевана Андрејића Палалије, када настаје црква као једнобродна грађевина, која је сачувана до данас. Путописац [[Јоаким Вујић]] је 1827. године преписао манастирски запис који се односи на 1793. годину. Поред кнеза Стефана Дмитра Стефановића била је то велика заслуга и архимандрита Герасима Студеничанина и јеромонаха Мелетија.<ref>"Гласник Србског ученог друштва", Београд 1867.</ref> У Београду су се током аустријско-турског рата налазили избегли калуђери из Студенице, и они су обновили манастир Рајиновац, при чему је јеромонах Герасим (или Василије?) остао да живи у том манастиру.
Манастир се не помиње између 1836-1839. године. Друга велика обнова трајала је од [[1833|1833.]] године до [[1839|1839.]] године, када је по одлуци [[милош Обреновић|кнеза Милоша]] скупљан прилог за обнову. Преправкама вршеним [[1920|1920.]] године, битно је измењен изглед црквене грађевине, тако да је срушена припрата и оба кубета, зазидан јужни зид и дозидани потпорни зидови са јужне и северне стране.
| |||