Душановац (Неготин) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Додате су неке од историјских чињеница из књига и публикација о Неготинској крајини, одрађене су унутрашње везе, а референцирани су и делови првобитног текста.
Ред 1:
{{ВуД у Србији подржан од Министарства културе|институција=[http://www.arhivnegotin.org.rs// Историјском архиву у Неготину]|програм стажирања=[[Википедија:Википедијанац стажиста/Историјски архив Неготин 2019|програма стажирања]]}}
 
'''Душановац''' је насеље у [[Србија|Србији]] у [[општина Неготин|општини Неготин]] у [[Борски управни округ|Борском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 882 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 2320 становника).
{{Насељено место у Србији
Линија 15 ⟶ 17:
|гдуж=22.5215
}}
Четвороразредна основна школа у насељу постоји од 1846. године. Школске 2006/2007. године имала је 40 ученика.
Земљорадничка задруга у Душановцу је основана 1947. године, електрификација насеља је урађена 1956. године, први Дом културе је завршен 1949, а други започет са градњом 1985. године. Асфалтни пут Душановац добија 1970, а телефонске везе са светом 1986. године.
 
== Географске одлике ==
Душановац је [[Ратарство|ратарско]] сеоско насеље збијеног типа удаљено 9 -{km}-[[Километар|километара]] [[Север|северно]] од [[Неготин|Неготина]]а. Смештено је на просечно 90 [[Метар|метара]] [[Надморска висина|надморске висине]], на долинским странама Дупљанске реке, леве притоке [[Јасеничка река|Јасеничке реке]]. [[Север|Северна]] [[географска ширина]] насеља је 44° 17’ 37”, [[Исток|источна]] [[географска дужина]] 22° 31’ 29”, а [[површина]] атара 2.015 [[Хектар|хектара]]. До овог насеља се може стићи асфалтним путем идући од Неготина према [[Кладово|Кладову]].
Село је збијеног типа. У средини су куће размакнуте 15 до 20 метара а на искрајцима и до 50 метара. Подељено је на два краја, Горњи Крај (Ђал) и Доњи Крај (Ваље) у којима су куће разних родова. У [[Североисток|североисточном]] делу атара је место Кусјак, где је пре [[Велики рат|Великог рата]] било главно пристаниште на Дунаву. Ту су били магацини београдских, пештанских и бечких трговаца и државно стовариште соли и петролеја. Гробље је на брежуљку Маталугу, [[Југ|јужно]] од села.<ref>{{cite book |last1=Јовановић |first1=Коста |title=Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. |date=1940. |publisher=Српска краљевска академија |location=Београд |page=233, 234.}}</ref>
 
== Историја ==
По предању Душановац је основан на темељима старијег насеља, о чему сведоче археолошки налази пореклом из античког и средњовековног времена. О називу имена записана су два тумачења: по првом Турци су га називали Џањево, јер су у њему живеле лепе девојке ("џануме"), а по другом стари Душановац је засновао цар Душан на Ровинама, у близини данашњег насеља, где је његова жена царица Јелена подигла [[Манастир Душица|манастир Душицу]], а тек касније назвала насеље Душановац. Када су Турци потучени у бици на Ровинама, насеље је остало пусто.
 
По предању Душановац је основан на темељима старијег насеља, о чему сведоче археолошки налази пореклом из [[Античко доба|античког]] и [[Средњи век|средњовековног]] времена. О називу имена записана су два тумачења: по првом Турци су га називали Џањево, јер су у њему живеле лепе девојке ("џануме"), а по другом стари Душановац је засновао [[Цар Душан|цар Душан]] на [[Ровине|Ровинама]], у близини данашњег насеља, где је његова жена [[Царица Јелена|царица Јелена]] подигла [[Манастир Душица|манастир Душицу]], а тек касније назвала насеље Душановац. Када су Турци потучени у бици на Ровинама, насеље је остало пусто. <ref>{{cite book |last1=Јовановић |first1=Коста |title=Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. |date=1940. |publisher=Српска краљевска академија |location=Београд |page=234.}}</ref>
Као насељено место први пут је записано са својих 50 кућа у другој половини 18. века (1783. године) под називом Дзцханиево. Почетком 19. (1811) помиње се под именом [[Чаново]], у исто време на Вангатеровој карти под именом Гсањево и све до краја 19. века под називом Џањево. Указом владе Краљевине Србије (1890. године) насеље је добило данашњи назив.
 
Као насељено место први пут је записано са својих 50 кућа у другој половини 18. века ([[1783.]] године) под називом ДзцханиевоDschanievo. Почетком [[19. век|19. века]] ([[1811]]) помиње се под именом [[Чаново]], у исто време на Вангатеровој карти под именом ГсањевоCsanjeva и све до краја 19. века под називом Џањево. Указом владе Краљевине Србије ([[1890.]] године) насеље је добило данашњи назив.
Џањево је [[1846.]] године имало 243; [[1866]] – 345, а [[1924.]] године, као Душановац, 474 куће. У периоду од [[1807.]] до [[1810]]. године помиње се извор Tzaritza (Царичник) а на Вајнгартеновој карти црква Serecsia, која вероватно означава темеље манастира Душице. Ниједно од свих ових имена није забележено у аустријским картама са почетка [[18. век|18. века]], већ је на месту данашњег села на карти „Темишварски Банат” забележено место Kruschovitz, које више нигде није забележено, нити се помиње у предању. Како се и по предању село некада звало као и данас, могуће је да је у предању Душановац заменило име Крушевац. Ова би претпоставка могла бити и тачна, пошто садашње становништво међусобно говори „влашки“ и уопште не разликује довољно ова два српска имена, као што има сличних примера и у другим насељима.<ref>{{cite book |last1=Јовановић |first1=Коста |title=Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. |date=1940. |publisher=Српска краљевска академија |location=Београд |page=234,235.}}</ref>
 
Године [[1870.]] месни учитељ био је Сава Марковић, пренумерант једне Вукове књиге.<ref>Вук Ст. Караџић: "Српске народне приповетке", Беч 1870. године</ref>
 
Четвороразредна основна школа у насељу постоји од [[1846.]] године. Школске 2006/2007. године имала је 40 ученика.
Земљорадничка задруга у Душановцу је основана [[1947.]] године, електрификација насеља је урађена [[1956.]] године, први Дом културе је завршен [[1949]], а други започет са градњом [[1985.]] године. Асфалтни пут Душановац добија [[1970]], а телефонске везе са светом [[1986.]] године.
 
Године 1870. месни учитељ био је Сава Марковић, пренумерант једне Вукове књиге.<ref>Вук Ст. Караџић: "Српске народне приповетке", Беч 1870. године</ref>
 
== Породице ==
Подељено је на Горњи крај (Ђал) и Доњи крај (Ваље).
Подељено је на Горњи крај (Ђал) и Доњи крај (Ваље). У њему су, након Првог светског рата, живеле следеће фамилије: Барбулешти (слава [[Света Петка|Петковица]]), Кикуљешти (слава Петковица), Јованешти (слава Петковица), Миљешти (слава Петковица), Лаудешешти (слава Петковица), Мокарићи (слава Петковица), Ђетулани (слава Петковица), Гикуљешти-Шчербуловићи (слава Петковица), Пистолешти (слава Петковица), Пусејеви-Теодосијевићи (слава св.[[Свети Никола]]), Фурњиге (слава св.Свети Никола), Колчићи (слава св.Свети Никола), Добрешти (слава Петковица), Чобашићи-Спасојевићи (слава Петковица), Грегулешти (слава Петковица), Јоргелешти (слава Петковица), Вулвешти (слава Петковица), Стојанешти (слава св.[[Свети кнез Лазар|Свети Лазар]]), Благојешти (слава Петковица), Вулпешти (слава Петковица), Турчинешти (слава св.[[Свети архангел Михаило|Свети Аранђел]]), Догарешти (слава Петковица), Дијамешти (слава св.Свети Аранђел), Стојковићи-Ђермешти-Драгалешти (слава св.Свети Никола), Поповићи (слава Петковица), Пађешти-Пицуарешти (слава Петковица), Цонешти (слава Петковица), Јордачевићи (слава св.Свети Никола), Кисероњи-Миросавићи (слава св.Свети Аранђел), Станковићи (слава св.[[Свети Ђорђе]]), Калдеровићи (слава [[Митровдан]]), Понешти (слава Петковица), Фирулешти (слава св.Свети Ђорђе), Благојевићи (слава Митровдан), Божароњи (слава св.Свети Никола) Ристићи (слава Митровдан), Џоаңте - Џонтиһ (слава Петковица).<ref>{{cite Антропогеографскимbook |last1=Јовановић |first1=Коста |title=Неготинска Крајина и етнолошкимКључ изучавањима- ДушановацСрпски јеетнографски сврстанзборник, укњига влашка55. насеља|date=1940. |publisher=Српска краљевска академија |location=Београд |page=235,236.}}</ref>
Заветина Душановца је Спасовдан, док су два православна храма у насељу посвећена Успењу Пресвете Богоридице освећена 1908. и 2001. године.
Од времена пописа становништва које је сачинио Коста Јовановић, Ркулешти су се иселили у [[Михајловац]], а више нема Шћербуловића, Дијамештија, Пицуарештија и Падештија.<ref>{{cite book |last1=Група аутора |title=Неготинска Крајина - гласник Етнографског музеја; Др Мирослав Драшкић "Порекло становништа и етнички процеси у селима неготинске општине" |date=1968-1969. |publisher=Етнографски музеј |location=Београд |page=58.}}</ref>
 
Антропогеографским и етнолошким изучавањима Душановац је сврстан у влашка насеља.
 
Заветина Душановца је [[Спасовдан]], док су два православна храма у насељу посвећена [[Успење Пресвете Богородице|Успењу Пресвете Богоридице]] освећена [[1908.]] и [[2001.]] године.
 
== Религија ==
Становништво Душановца је [[Православна црква|православно]], приликом пописа национално се изјашњава као [[Срби|српско]] и углавном се бави ратарством и [[Сточарство|сточарством]].
 
== Демографија ==