Манастир Добрићево — разлика између измена

| гдужина = 18.413390

| јурисдикција = [[Српска православна црква]]

У [[19. вијек]]увеку манастир су нападалетерорисали мјеснелокалне муслиманске кабадахије. Муслимани Корјенићи су пљачкали и убијали по свом ћефу. Муса Шеовић је радо долазио са својим Корјенићима и претио калуђерима. Једном приликом скинуо је са себе ђечерму оковану сребром (токе), и окачио је на царске двери олтара. Рекао је да ће одсјећиосећи главу оном ко скине ћечерму. Када је чуо за то неки Мијајло Анђелић, дошао је у манастир са својим друштвом и скинуо са царских двери одјевниодевни предмет и бацио га Шеовићу. Када је видиовидео Муса да је више Хришћана него његових изјавио је да је он те токе дониодонео манастирској цркви на дар. Да није било Анђелића калуђери би пострадали. Касније, године 1856. у сред дана Шеовић је из обести убио калуђера тог манастира јеромонаха Спиридона.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1857. године</ref>

[[Манастир]]ска [[Црква (грађевина)|црква]] посвећена [[Ваведење пресвете Богородице|Ваведењу Пресвете Богородице]] изграђена је од мјесноглокалног [[камен]]а [[кречњак]]а. Садашњи [[Живопис|животопис]] у [[храм]]у је радило више мајстора. Мајстор [[Георгије Митрофановић]] је крајем [[16. вијеквек|16. вијека]]а и почетком [[17. вијеквек|17. вијека]]а преко старијих [[фреска|стјенописафресака]] осликао зидове манастира. Према сачуваним записима, манастирске стјенописефреске је осликавао и мајстор [[Теодосије (вишезначна одредница)|Теодосије]]. Садашњи црквени [[иконостас]] је [[1745]]. године осликао зограф [[Рафаило Димитријевић]] из Рисина. Прилоком премјештања манастира [[1965]]. године, испод слоја стјенописафресака су пронађени остаци старијих стјенописафресака. ПовјесничариИсторичари умјетности сматрају да стјенописиманастирске фреске претстављају најљепшу цјелину српског живописа тога времена. У манастиру се чувају свете [[мошти]], рука непознатог светитеља окована у позлачену сребрну наруквицу из једног комада.

== ИзвориРеференце ==