Штубик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Додате су историјске чињенице и предања везана за настанак села из више извора |
||
Ред 1:
{{ВуД у Србији подржан од Министарства културе|институција=[http://http://www.arhivnegotin.org.rs// Историјском архиву у Неготину]|програм стажирања=[[Википедија:Википедијанац стажиста/Историјски архив Неготин 2019|програма стажирања]]}}
{{Насељено место у Србији
|место=Штубик
Линија 15 ⟶ 17:
'''Штубик''' је насеље у [[Србија|Србији]] у [[општина Неготин|општини Неготин]] у [[Борски управни округ|Борском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 939 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 1214 становника).
Овде је [[1807.]] године била [[Битка на Штубику]].
== Историја ==
На аустријским картама, Лангеровој и карти Темишварски Банат“, село је забележено под именом Stubika-Stubac. Помиње се и [[1736.]] године. Село Stubik забележено је [[1784.]] године; [[1807.]] године помиње се кнез „Паун Шубик”, а [[1811.]] године као село Штубик. Године [[1846.]] Штубик је имао 163 куће, [[1866.]] 225, а [[1924.]] године 407 кућа.<ref>{{cite book |last1=Јовановић |first1=Коста |title=Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. |date=1940. |publisher=Српска краљевска академија |location=Београд |page=227.}}</ref>
По предању село у Селишту, које је поред реке Замне више данашњих кућа, су засновали досељеници са [[Косово|Косова]], пре 300-400 и више година. Много доцније, у Влашком Пољу, које је близу Селишта, засновано је једно мање насеље, али су његови оснивачи били „Унгурјани“. Када је пре 200 година село из Селишта премештено код Црквишта, где су дошли и неки Косовци, међу којима и један „прстенџија“ као досељеници из Кључа и други, Унгурјани су напустили своје насеље и прешли у [[Малајница|Малајницу]] и [[Плавна|Плавну]]. Касније је већина становништва из Црквишта прешла на данашње место а остали су прешли почетком [[19. век|19. века]].<ref>{{cite book |last1=Јовановић |first1=Коста |title=Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. |date=1940. |publisher=Српска краљевска академија |location=Београд |page=228.}}</ref>
Село је, по предању, добило име по томе што је наводно било у селу „сто бика”. По другој легенди име је настало од узвика „сту бик”(стој, биче).<ref>{{cite book |last1=Јовановић |first1=Коста |title=Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. |date=1940. |publisher=Српска краљевска академија |location=Београд |page=227.}}</ref>
Постоје традиције о насељавању из [[Македонија|Македоније]], [[Румунија|Румуније]], са [[Косово|Косова]]. Село је подељено на мале, које се углавном поклапају са торевима, салашима. У центру села, које је типично разбијеног типа, је мала „Село”.<ref>{{cite book |last1=Група аутора |title=Неготинска Крајина - гласник Етнографског музеја; Др Мирослав Драшкић "Порекло становништа и етнички процеси у селима неготинске општине" |date=1968-1969. |publisher=Етнографски музеј |location=Београд |page=35.}}</ref>
Данас се поуздано зна да су почетком [[16. век|16. века]] постојала два насеља: Горњи и Доњи Штубик. Доњи Штубик је вероватно био на обронцима према неготинској равници судећи по количини произведених житарица и вина.
Црква у Штубику саграђена је [[1875.]] године.<ref>{{cite web |title=Штубик |url=http://www.negotin.rs/vest-stubik-2137.htm |website=Општина Неготин}}</ref>
== Демографија ==
У насељу Штубик живи 825 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,9 година (46,0 код мушкараца и 49,8 код жена). У насељу има 314 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.
Ово насеље је великим делом насељено [[Срби|Србима]]
{| width="50%" style="background:transparent; "
| |||