Београд — разлика између измена

[[Словенски језици|Словенско]] име ''Белиград'' (од [[Старословенски језик|старословенског]] {{језScript|cuCyrs|''-{Бѣлградъ}-''}} и као {{језScript|cuCyrs|''-{Бѣлиградъ}-''}}) први пут је забележено [[878]]. године, док је град био у саставу [[Прво бугарско царство|Бугарског царства]], за време владавине цара [[Борис I|Бориса I]], у чему је садржан утисак изгледа [[Београдска тврђава|тадашње тврђаве]].<ref name="history"/>

| у [[средњи вијек|средњовековној]] [[Мађарска|Мађарској]] до [[XIV14. век]]а

| [[Османски турски језик|османско]] име, значи ''Кућа„Кућа рата''рата”

Следећих деценија град је био миран, а био је и важно седиште округа ([[Смедеревски санџак|Смедеревског санџака]], познатог и као [[Смедеревски санџак|Београдски пашалук]]), повезано са [[Истанбул]]ом Цариградским друмом. Привукао је многе трговце и становнике — [[Турци|Турке]], [[Јермени|Јермене]], [[Грци|Грке]], [[Роми|Роме]] и остале. Према османлијском путописцу [[Евлија Челебија|Евлији Челебији]], који је боравио у Београду [[1660]]. године, Београд је тада имао око 98.000 становника, од којих су 77.000 били Муслимани.<ref name="most.ba"/> Постао је више од обичног града, са [[исламска архитектура|исламском архитектуром]], јавним купатилима и многим новим [[џамија]]ма.<ref name="imperialrule">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1249 |title=Град Београд — Историја (Турска и аустријска владавина) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Београд је већ концем XVI[[16. векавек]]а по својој лепоти и величини умногоме надмашивао Будим, Софију, Сарајево, Скопље и многе друге градове европског дела Османског царства.<ref name="most.ba"/> Према Евлији Челебији, 1660. године у граду је било чак седамнаест [[дервиш]]ких [[текија (грађевина)|текија]] у којима су се изучавала дела великих [[суфизам|суфијских]] мислилаца.<ref>Evlija Čelebija, Putopis — odlomci o jugoslovenskim zemljama I, prev. H. Šabanović, Svjetlost, Sarajevo. {{page|year=1957|id=|pages=99}}</ref> Највећом и најлепшом џамијом Београда сматрана је [[Батал џамија]], коју су путописци упоређивали са Аја Софијом.<ref>{{cite web|url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/01/12/srpski/BG05011109.shtml |title=Batal-džamija- najveća i najlepša građevina |publisher=Arhiva.glas-javnosti.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Данас је једина преостала [[Бајракли џамија у Београду|Бајракли џамија]] на [[Дорћол]]у.

Након Првог светског рата и окупације аустроугарских и [[Немачка|немачких]] трупа, Београд је доживео брз развој и значајну модернизацију као престоница нове [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. Мало је позната чињеница да је Београд тада имао [[Калмички будистички храм у Београду|један од првих будистичких храмова у Европи]].<ref>Arash Bormanshinov: "Prvi budstički hram u Evropi"; Elista, Šambala, 5-6/, 1997.</ref> Током двадесетих и тридесетих година [[20. векавек]]а, број становника се попео на 239.000 до [[1931]]. заједно са западним предграђем Земуном, које је раније било у Аустроугарској. До [[1940]]. број становника је био око 320.000. Прираштај становништва између [[1921]]. и [[1948]]. је износио приближно 4,08% годишње.<ref name="stan">[http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-0373/2001/0350-03730101087P.pdf Индустрија и урбани развој Београда — Драган Петровић (Индустрија, 2001; књ. 21, бр. 1—4. стр. 87—94)]. Приступљено 7. 5. 2013.</ref>

Они који су наклоњени традиционалнијем српском ноћном животу, а љубитељи су [[староградска музика|староградске музике]], типичне за северне крајеве Србије, могу да се одлуче за вече у [[Скадарлија|Скадарлији]], старој боемској четврти града где су се окупљали песници и уметници крајем XIX19. и почетком [[20. век]]авека. У Скадарској улици и околини налазе се неки од најстаријих београдских ресторана. На једном крају четврти налази се некадашња најстарија београдска пивара, основана у првој половини [[19. век]]авека.

У различитим деловима града [[архитектура]] варира од типично централноевропског стила ([[Земун]]), преко извесног броја зграда у турском стилу лоцираних у старим деловима града, до најсавременије архитектуре [[Градска општина Нови Београд|Новог Београда]]. Архитектура [[19. век]]авека је доста утицала на архитектонске трендове у [[Србија|Србији]], па и у Београду. Нарочито је видљив утицај [[Аустроугарска|аустроугарске]] архитектуре 19. века. Под [[социјализам|социјализмом]], већина кућа је грађена брзо и јефтино, што је довело до [[брутализам|бруталистичке архитектуре]] блокова Новог Београда подигнутих у првим деценијама након [[Други светски рат|Другог светског рата]].