Суд Босне и Херцеговине — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
допуна |
||
Ред 1:
{{Политички систем Босне и Херцеговине}}
'''Суд Босне и Херцеговине''' има кривичну, управну и апелациону надлежност у стварима које спадају у надлежност институција [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине
Сједиште Суда је у [[Сарајево|Сарајеву]].
Основан је [[12. новембар|12. новембра]] [[2000]]. на основу одлуке [[Високи представник за Босну и Херцеговину|високог представника за БиХ]] којом је донио ''Закон о Суду Босне и Херцеговине''.<ref>Закон о Суду Босне и Херцеговине („Службени гласник Босне и Херцеговине“, број 29/00; „Службене новине Федерације Босне и Херцеговине“, број 52/00; „Службени гласник Републике Српске“, број 40/00)</ref>▼
== Организација ==
▲
Основним текстом ''Закона о Суду Босне и Херцеговине'' је било предвиђено да Суд сачињава укупно 15 судија које бира [[Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине]] на предлог Комисије за именовање судија Суда. Именоване судије су вршиле функцију до доби од 70 година. Данас, закон предвиђа да Суд сачињава предсједник и одређени број осталих судија. Предсједника и судије Суда бира [[Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине]].
Суд има Општу сједницу и три одјељења: Кривично, Управно и Апелационо (укључујући надлежност по жалби у поступку спровођења избора). Одјељења суде у вијећима састављеним од по
Судије појединци из својих одјела обављају и дужности судије за претходни поступак или судије за претходно саслушање.
Ред 20:
По кривичној надлежности Суд је надлежан за кривична дјела утврђена ''Кривичним законом Босне и Херцеговине'' и другим законима [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. Надлежан је и за кривична дјела утврђена законима [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације Босне и Херцеговине]], [[Република Српска|Републике Српске]] и [[Брчко Дистрикт]]а када та кривична дјела: угрожавају суверенитет, територијални интегритет, политичку независност, државну безбједност и међународни субјективитет Босне и Херцеговине; и када могу имати озбиљне реперкусије или штетне посљедице на привреду Босне и Херцеговине, или могу изазвати друге штетне посљедице за Босну и Херцеговину или могу изазвати озбиљну економску штету или друге штетне посљедице ван територије ентитета или Брчко Дистрикта.<ref>Члан 7. Закона о Суду Босне и Херцеговине — Пречишћени текст</ref>
По управној надлежности Суд је надлежан да одлучује по тужбама против коначних
По апелационој надлежности Суд је надлежан да одлучује по: жалбама против пресуда или одлука које донесе Кривично одјељење и Управно одјељење и ванредним правним лијековима против правоснажних одлука које су донијела одјељења суда (осим захтјева за понављање поступка). Надлежан је и за рјешавање по приговорима који се односе на кршење изборног закона и додатних прописа и упутстава које доноси
== Референдум о Суду ==
Ред 28:
На посебној сједници [[Народна скупштина Републике Српске|Народне скупштине Републике Српске]] од [[13. април]]а [[2011]]. усвојен је низ закључака о раду Суда и [[Тужилаштво Босне и Херцеговине|Тужилаштва Босне и Херцеговине]], посебно са аспекта селективног приступа у процесуирању ратних злочина на штету српског народа. Донесен је и закључак о неопходности одржавања референдума на којем би се грађани [[Република Српска|Републике Српске]] изјаснили о наметнутим законима и кршењу [[Европска конвенција о људским правима|Европске конвенције о људским правима]] од стране [[Високи представник за Босну и Херцеговину|високих представника]]. Расписан је републички референдум са питањем: ''„Да ли подржавате наметнуте законе од стране високог представника међународне заједнице у БиХ, посебно о Суду и Тужилаштву БиХ и њихову неуставну верификацију у Парламентарној скупштини БиХ?“'' Приликом посјете високог представника ЕУ за спољну политику и безбједност, дана [[13. мај]]а [[2011]], постигнут је договор о отварању Структуралног дијалога о реформи правосудног система у БиХ на којем би као приоритетна била разматрана питања кључна за рад и функционисање Суда и Тужилаштва БиХ. На основу договора стављена је ван снаге претходна Одлука о расписивању републичког референдума.<ref>Одлука о расписивању републичког референдума („Службени гласник Републике Српске“, број 45/11)</ref>
Затим је [[Народна скупштина Републике Српске]] донијела закључке којим посебно наглашава демократско право [[Република Српска|Републике Српске]] на изражавање става и мишљења о сваком питању које се тиче Републике, задржавајући право да легалним путем оспорава акте са којима није сагласна у процедури и меритуму. Пратећи вишегодишње спровођење препорука у оквиру структуралног дијалога констатовано је да он није дао жељене ефекте. Због тога је [[предсједник Републике Српске]], дана [[1. јул]]а [[2015]], поново предложио расписивање републичког референдума са питањем: ''„Да ли подржавате неуставно и неовлашћено наметање закона од стране високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини, посебно наметнуте законе о Суду и Тужилаштву БиХ и примјену њихових одлука на територији Републике Српске?”'' Међутим, скупштинска Одлука о расписивању републичког референдума је службено објављена тек двије године касније, а потом и стављена ван снаге.<ref>
== Види још ==
Ред 36:
== Извори ==
{{reflist|2}}
== Спољашње везе ==
| |||