Митарства — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 0 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
{{прерађивање}}
[[Датотека:Death of Theodora.jpg|мини|десно|Смрт блажене Теодоре]]
'''Митарства''' су нека врста царинарница на које душа након смрти наилази на свом уздизању ка Богу. На сваком митарству стоје зли духови који од душе траже откуп за одређену врсту греха, да би та душа могла даље да настави пут. <ref>-{[http://www.rastko.rs/cms/files/books/4739b415827ee ''Пут душе после смрти''], из житија пр. Василија Новог од оца Јустина Поповића }-</ref> Ово веровање је карактеристично за [[Православна црква|Православну Цркву]], међу неким православним светитељима и верницима.
Доживљај проласка кроз митарства подсећа на вантелесна искуства<ref>Серафим Роуз, Душа после смрти, Светигора, Цетиње (1995). стр. 16.</ref>, феномен заједнички за разне традиције и епохе. <ref>{{harvnb|Роуз||p=101}}</ref>
== Назив ==
Ред 12:
Суштина учења о митарствима је у речима светог [[Кирил Александријски|Кирила Александријског]] (444. год.) о исходу душе: након изласка из тела, пред душу ће стати две војске, демонска и небеска. Демони ће изобличавати сва човекова дела, тражећи у њима све што је наопако, а душа ће у страху тражити заштиту анђела. Али и под окриљем анђела, душа ће се успињати до других митарстава, са новим препрекама, где ће полагати рачун за своје грехе, које ће анђели искупљивати наводећи добра дела и врлине. Ако не успе, души се ускраћује слава Божија (Ис. 26,10) и она одлази у пакао. Ако прође митарства, душа одлази у [[Царство небеско]].<ref>Јустин Поповић, Житија</ref>
Затим је преподобна [[Теодора Цариградска|Теодора цариградска]] након своје смрти (940. г.) поручила Григорију, ученику [[Василије Нови|пр. Василија Новог]], да постоји 20 ваздушних митарстава. <ref>-{ Теодора цариградска на [http://www.crkvenikalendar.com/datum-2014-1-12 ''црквеном календару'']}-</ref> Григорије је упорно тражио од Василија да му открије шта се са Теодором десило након њене смрти и у сну му је то откривено. Од овог догађаја заживљава идеја о царинарницама.
Систематски се митарствима почео бавити св. [[Игњатије Брјанчанинов]] (1807—1867) а наставио [[Јован Шангајски|св. Јован Шангајски]] (1896—1966). <ref name="automatski generisano2">Dr Adnan Trabulsi - The Theotokos and the Toll Houses</ref> Затим њихово учење наставља и објављује отац [[Серафим Роуз]] (1934—1982), чији се рад највише ослања на егзегезу и учење владике Брјанчанинова. <ref name="automatski generisano1">-{[http://www.stlukeorthodox.com/html/evangelist/2000/deathtoll.htm ''Ђакон Андреј Вербјански''] }-</ref>
== Списак митарстава ==
Ред 44:
Иако митарства немају [[Теологија|теолошку]] основу, неки савремени духовници и теолози прихватају ово учење. У Србији су најпознатији Серафим Роуз (Душа после смрти, 1995.) и [[Николај Велимировић|Владика Николај Велимировић]]. Владика Николај је Теодорино искуство представио у лирском облику, у "Духовној лири".<ref>-{[http://www.rastko.rs/bogoslovlje/nvelimirovic/nvelimirovic-lira.html ''Духовна лира на пројекту Растко''] }-</ref> Поред тога, Николај о митарствима пише и у књижици "Да ли душа постоји",<ref>Владика Николај, Да ли душа постоји, Светило, по изворнику: Писмо, тромесечни црквени лист (Жичка јеванђелска делатност) август 1939. год.</ref> где наводи искуства изласка из тела обичних људи из наших крајева, као што су: [[Пећ]], [[Богдање]], [[Дубље (Трстеник)|Дубље]], [[Пожаревац]] итд.
Међу православнима у Северној Америци није постојала никаква збрка око митарстава, све до појаве Ефраимског покрета, врсте [[Месијански Јевреји|Месијанског јудаизма]], шездесетих година двадесетог века. Сада тамо има свештеника који на сахранама говоре верницима да се требају молити за пролаз мртвих кроз ваздушне царине. <ref>-{[http://gotruthreform.org/contra-tollhouses-the-dormition-of-the-theotokos ''Greek Orthodox Christians of Chicago for Truth and Reform''] }-</ref>
== Критика учења ==
Ред 51:
"Јер не ратујемо против крви и тијела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога свијета, против духова злобе у поднебесју. Зато узмите свеоружје Божије, да бисте се могли одупријети у зли дан, и одољевши свему, одржати се." (Еф. 6:12-13) Православље тек треба да изађе са јасно дефинисаним догматским ставом о митарствима.
Митарства нису усвојена ни на једном од црквених сабора. У околности да су митарства заживела баш код православних можда удео има и раскол 1054. г. и православно непризнавање сабора који следе након првих седам васељенских. На тим каснијим саборима, [[Католичка црква|Римокатоличка Црква]] је усвајала декрете који не остављају могућност за развој учења о митарствима, па је тиме имала канонску основу да митарства јасно препозна као јерес. Декретом о источном греху (Тридент, 1546.)<ref>-{[http://crkvenidokumenti.blogspot.com/2008/11/dekret-o-izvornom-grijehu-tridentski.html ''Тридентски сабор, 5. седница, 1546.''] }-</ref>
Митарства се тешко могу спојити са хришћанском теологијом и зато што наговештавају да свако грешно дело даје адекватну реакцију, што подсећа на [[Хиндуизам|хиндуистички]] принцип [[Карма|карме]], где свако дело носи добру или лошу последицу, која мора да се "одради" на овом свету, где се лоша карма откупљује добром кармом. Ова идеја са собом повлачи и концепт [[Реинкарнација|реинкарнације]], а обе ове идеје су неспојиве са [[
Најбољи аргуменат против митарстава је чињеница да се у Светом писму не помињу ни директно ни индиректно.<ref name="automatski generisano1" /> Отац Пол О'Калахан каже<ref name="automatski generisano1" /> да "у Писму нема назнака да постоје ваздушне царине. Заправо, није довољно само рећи да нема помена о таквом учењу. Теорија о митарствима је у сукобу са самом природом хришћанске наде у загробни живот. Не можемо имати апостолски став радосног ишчекивања заједнице са Господом, ако постоји могућност да нам "у висинама суде господари зла". Брига хришћана је стати пред суд Христов. Библија никако не говори да ће нам судити пали анђели".<ref>Fr. Paul O'Callaghan, What Really Happens After You Die?, article</ref>
Ред 59:
Митарства су постала популарна тек од десетог века, након смрти Теодоре, што значи да се до тада Црква сасвим добро сналазила и без њих. И сам начин објаве, након смрти, након усрдног захтевања, у сну, изазива подозрење Цркве и неспремност да се позабави тако неозбиљном објавом.
Отац Мајкл Азкул каже да се отац Серафим Роуз поиграва са очигледним смислом Светог Писма.<ref>-{[http://www.genuine-orthodox.net/resources/The-TollHouse-MythThe-NeoGnosticism-of-Fr-Seraphim.pdf ''Fr. Michael Azkoul, The Toll-House Myth: The Neo-Gnosticism of Fr. Seraphim Rose'']
Курт Рудолф у митарствима препознаје утицај гностичких учења из другог и трећег века.<ref>Kurt Rudolph, Gnosis: The Nature & History of Gnosticism pp. 174-175.</ref>
Ред 70:
{{reflist}}
[[Категорија:Хришћанство]]
| |||