Балканско полуострво — разлика између измена

м
Између планина формиране су мање или веће широке равнице, од којих је највећа Панонска низија у сливу Дунава, Саве, Драве, [[Тиса|Тисе]] и Мораве. Она представља најнижи део земљишта у Панонском базену, између Алпа, Карпата, Динарских и Родопских планина. Настала је повлачењем и отицањем [[Панонско море|Панонског језера]] (мора) кроз [[Ђердапска клисура|Ђердапску]] клисуру. Језеро је било највеће за време плиоценске геолошке епохе, а постепено је отекло крајем плеиоцена и почетком холоцена, када се завршава последње глацијално [[Ледено доба]] на Балкану око 10.000. п. н. е. За то време биле су под ледом многе планине, као што су Олимп, Пинд, Шар-планина, Пирин, Рила, [[Јакупица]], Проклетије, Дурмитор, [[Прењ]] и др.
 
[[Датотека:Stielers Handatlas 1891 50.jpg|мини|Политичка карта Балкана, 1891.]]
[[Датотека:Balkans-political1.png|мини|Политичка карта Балкана, 2005.]]
Остале низије у [[Србија|Србији]], [[Босна|Босни]], [[Хрватска|Хрватској]], [[Бугарска|Бугарској]], [[Македонија|Македонији]], [[Тесалија|Тесалији]], [[Пелопонез]]у и др. износе око 29% укупне површине земљишта. Претежно на југу и западу Балкана, између стрмих планина, равнице се међусобно спајају једино преко уских прелаза-обично клисура. Оваква конфигурација земљишта утицала је у прошлости на обликовање мањих људских заједница, које су касније прерастале у мање етничке групе по систему полис-држава.