Списак епизода серије Вук Караџић — разлика између измена

| ShortSummary = Година је 1804. Вук одлази у Јадар [[Антоније Богићевић|Антонију Богићевићу]]. На путу се сусреће са Турцима, који га пошто је одбио да им се поклони до земље пребијају. Антоније диктира Вуку писма за трговце у Земуну и митрополита Стратимировића у Сремске Карловце.

На мосту у Ваљеву кнез [[Алекса Ненадовић]] се сусреће са Мехмед Фочић-агом који га везује и одводи у кулу, где сусреће [[Илија Бирчанин|Илију Бирчанина]]. [[Јаков Ненадовић]] покушава да сакупи новац да отплати Алексину и Илијину главу, али га они одговарају од тога, јер знају да ће их Турци посећи. На Ваљевском мосту Мехмед Фочић-ага посеца главе Алекси Ненадовићу и Илији Бирчанину, оптужујући их да су спремали заверу против београдских дахија. У Београду Аганлија оптужује Хаџи Рувима да је писао Немцима и куповао топове и погубљује га. Ибрахим-ага Видајић долази да убије Карађорђа, али му он са својим момцима припрема заседу и заробљава га, а потом га везаног на коњу шаље назад.

У [[Орашац|Орашцу]] су се [[Збор у Орашцу|састали српски кнезови]] и договоарају се око вође [[Први српски устанак|устанка]]. [[Карађорђе]] за вођу предлаже [[Станоје Главаш|Станоја Главаша]], али он то одбија јер је хајдук. Вођство одбија и [[[Теодосије Марићевић|кнез Теодосије]] и Станоје Главаш за вођу предлаже Карађорђа, што сви прихватају. Карађорђе се противи, али га [[Јанко Катић]] и [[Васа Чарапић]] убеђују и он прихвата да буде [[вожд]] устанка.

[[Ђорђе Ћурчија]] изаизва Турке на мегдан у шанцу у Свилеуви, у Мачви. Ђорђе убија једног Турчина и започиње бој. Сулејман бег гине у боји и остали Турци се повлаче. Антоније Богићевић и Тодор причају Вуку и Стефану, како су се спасли из турског ропства. Један турчин долази код Вуковог оца и жали се како је пострадао у боју са устаницима. Турчин хвали народ из Јадра јер се није дигао на буну. Вук препознаје да је то Турчин који је мокрио у воденици и узима пушку и тера га да лиже камен.

| ShortSummary =Сукоб између [[Ђорђе Ћурчија|Ћурчије]] и [[Јаков Ненадовић|Јакова Ненадовића]] наводи Ћурчију на раздвајање од [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]] и дизање устанка у Јадру, што није био план устаника. Он тада за свог писара узима Вука Караџића. Потези Ћурчије воде све више у самовољу што доводи у опасност читав устанак, па Карађорђе наређује Јакову да реши проблем. Вук упознаје [[Филип Вишњић|Филипа Вишњића]] од кога записује гусларске песме. Јаков убрзо организује клопку Ћурчији и Вук једва извлачи живу главу захваљујући свом рођаку Јефти[[Јевта СавићуСавић-Чотрић|Јевти Савићу-Чотрићу]]. Отац и мајка решавају да га пошаљу на даље учење.

| ShortSummary =Вук путује у [[Сремски Карловци|Сремске Карловце]] на школовање у [[Карловачка митрополија|митрополију]] међутим због свог предугог језика убрзо завршава у затвору. По изласку бави се паковањем барута. Аустријски генерал покушава да врши притисак на српског [[Стефан Стратимировић|Митрополита Стратимировића]] да утиче на устанике у Србији да прекину са буном против Турака, што Митрополит одлучно одбија. Вук почиње са читањем [[Доситеј Обрадовић|Доситејевих]] забрањених књига од стране цркве, због којих ће [[Сима Милутиновић Сарајлија|Сима Милутиновић]] и [[Димитрије Давидовић]] бити истерани из Владичинског двора. Доситеј Обрадовић пролази кроз Сремске Карловце да помогне устаницима, црквени великодостојници ће га примити а Вук ће га тада први пут видети. Доситеј се сусреће са устаницима на челу са [[Карађорђе Петровић|Карађорђем]] и доноси први пут у Србију кромпир. Вуку због година не дозвољавају даље школовање и он се враћа у Србију. [[Хајдук Вељко]] добија дозволу од Карађорђа да подигне устанак у [[Тимочка Крајина|Тимочкој Крајини]]. Оснива се [[Правитељствујушчи совјет сербски|Правитељствујући совјет]] који представља највиши орган власти међу Србима. Руска царевина и даље ратује са Турцима али упозорава Србе да када они потпишу мир то ће морати да уради и Србија. [[Стеван Синђелић]] гине у [[Битка на Чегру|боју на Чегру]] пуцајући у барут. Вук почиње да ради као писар Карађорђа и односећи једно писмо за [[Лозница|Лозницу]] губи осећај за леву ногу.

| ShortSummary =У бањи Светог Луке у [[Пешта|Пешти]] 1811. Вук покушава да стане на своју ногу, али без успеха. У [[Београд]]у га [[Јаков Ненадовић]] именује за Господара у [[Кладово|Кладову]]. Доситеј показује Карађорђу где ће направити [[Tipografija|типографију]] за [[Правитељствујушчи совјет сербски|Правитељствујући совјет]]. Пронађено писмо код [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]] против [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]] га изводи пред суд совјета, али Милош успева да избегне казну. [[Хајдук Вељко]] почиње да спроводи самовољу и одбија да одговара совјету те улази у сукоб и са Вождом. Вук се спријатељује са Хајдук -Вељком и почиње да ради као цариник и судија. Хајдук Вељко улази у тешку битку за одбрану [[Неготин]]а и гине. Цар [[Александар I Павлович|Александар]] шаље одликовање Карађорђу. Вуков отац од експлозије губи вид а мајку му спаљују у кући. Због потписивања мира између [[Руска Империја|Русије]] и [[Османско царство|Турске]] српски великаши, на челу са Карађорђем, бивају приморани да напусте Србију. Милош Обреновић ипак остаје у земљи.

| ShortSummary =Године 1813, прешавши [[Дунав]], Вук издржава карантин где је очевидац народног страдања у избегличким логорима. [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] је заточен у [[Манастир Фенек|манастиру Фенек]]. Вук иде у [[Беч]] да моли за пасош за Карађорђа. Упознаје [[Јернеј Копитар|Јернеја Копитара]], библиотекара дворске библиотеке. Уз Копитареву помоћ, започиње велики рад на прикупљању духовног блага српског народа: саставља прву збирку народних песама, пише српску песмарицу и почиње сакупљање речи за Српски рјечник.

| ShortSummary =Године 1815. Вук живи извесно време у [[Сремски Карловци|Карловцима]], а затим у [[Манастир Шишатовац|манастиру Шишатовац]] где је у друштву [[Лукијан Мушицки|Мушицког]], [[Тешан Подруговић|Подруговића]] и [[Филип Вишњић|Филипа Вишњића]]. У Србији Труци праве велике зулуме. Једини од заосталих [[Карађорђе Петровић|Карађорђевих]] војсковођа, кнез [[Милош Обреновић]], лукаво спасава главу из пашиног заточеништва и диже народ на устанак. Истовремено, Карађорђе обија царске прагове у [[Петроград]]у тражећи помоћ.

| ShortSummary =Године 1816. Вук, поново увучен у вртлог историје долази у Србију да тражи јемство да се [[Карађорђе Петровић|Карађорђу]] и другим избеглим војводама неће ништа десити при повратку у Србију. У Србији се пак успоставља борба за нову власт. Кнез Милош жели да сву власт задржи у својим рукама. Вук долази у Србију уочи великог обрачуна у току којег је и њему самом живот у опасности.

| ShortSummary =Године 1817. Вук се враћа у [[Беч]] где са [[Јернеј Копитар|Копитарем]] средјује граду за [[Српски рјечник]] и брине тешке бриге како да намакне средства за штампање. У Србији, догоди се трагична погибија вожда [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]]. Вук се жени бечлијком Аном Краус. Са првим примерцима Српског рјечника предузима велико путовање по словенским земљама. Круна тог путовања требало је да буде [[Русија]], [[Петроград]] и [[Москва]], где се Вук надао да ће добити царску пензију.

| ShortSummary =Са великим плановима и сновима да код [[Милош Обреновић|Милоша]] може бити оно што је био [[Доситеј Обрадовић|Доситеј]] код [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]], да ће у Србији увести законе, школе и почети са штампарством, Вук долази у Србију. Затим путује по [[Немачко царство|Немачкој]], добија велику подршку најбољих филолога. У [[Вајмар]]у га прима [[Јохан Волфганг Гете|Гете]] који и сам препевава српске народне песме, [[Јакоб Грим|Јаков Грим]] преводи српску граматику. Вук на [[Универзитет Фридрих Шилер|Универзитету у Јени]] прима докторат.

| ShortSummary =По повратку у [[Беч]], Вук наставља да живи у беди. Године 1828. [[Милош Обреновић|кнез Милош]] га зове поново у Србију да предводи законе и обећава штампарију Вук креће одмах. Његова породица остаје у Земуну јер Ана Караџић из страха од Турака одбија да пређе Саву. Пропадају сви Вукови покушаји да добије сагласност за штампање превода [[Нови завет|Новог Завета]], бива исмејан у законској комисији и нема више разлога да се ичем добром нада у Србији. Са једним увредљивим пасошем одлази у [[Земун]]. Одатле пише писмо кнезу Милошу у коме му говори истине о његовој самовољи и тиранији.

| ShortSummary =Од аустријских власти кнез [[Милош Обреновић|Милош]] тражи изручење Вука, коме у помоћ поново притиче [[Јернеј Копитар|Копитар]] и враћа га са породицом у [[Беч]]. Вук упознаје владику и песника [[Петар II Петровић Његош|Петра Петровића Његоша]] и путује по [[Црна Гора|Црној Гори]]. У Србији [[уставобранитељи]] прогоне Милоша.