По распаду Српске народне одбране, Драшковић је [[1990]]. године основао странку [[Српски покрет обнове]], која је била у опозицији режиму [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]].{{sfn|Fischer|2007|p=459}} У том периоду, два пута је хапшен. Први пут после [[демонстрације у Београду 1991.|деветомартовских демонстрација]] [[1991]]. године, када је провео три дана у затвору.{{sfn|Fischer|2007|p=459}} Други пут је ухапшен са супругом Даницом, јуна [[1993]]. године, када су осуђени на два месеца затвора и када су преживели најсуровију полицијску тортуру. Вук је тада штрајковао глађу и на себе скренуо пажњу европске јавности. Обоје су ослобођени захваљујући притиску водећих државника и органа међународне заједнице. Између осталих, за слободу Вука Драшковића и његове супруге најодлучније су се заложили амерички председник [[Бил Клинтон]], руски председник [[Борис Јељцин]], француски председник [[Франсоа Митеран]] и његова супруга Данијела, грчки премијер [[Константин Мицотакис]], британски премијер [[Џон Мејџор]] и други.<ref>[https://archive.is/20120804223424/www.mfa.gov.rs/Officials/draskovic_e.html Биографија Драшковића на сајту СМИП-а], Приступљено 5. 5. 2013.</ref>
