Марко Ђукановић — разлика између измена

Завршио је гимназију и технику у [[Париз]]у као државни питомац, фаворизован као унук владике [[Петар II Петровић Његош|Рада]] т.ј. мати му је била синовица владичина. По повратку у Црну Гору радио је у државној служби као инжењер. Када је при министарству унутрашњих дјела установљено одјељење за грађевине, постављен је за шефа тога одјељења у рангу начелника министарства и на том положају остао је дуго година. У то доба добио је за грађење државних путева и мостова глас вриједна човјека и добра инжењера. У уставно доба Црне Горе дошао је за државног савјетика а мало касније постао је предсједник Државног Савјета. За предсједника Народне Скупштине је изабран [[1908]]. године вјешто прикривајући нелојалност према опозицији. [[1910]]. је постао министар унутрашњих послова. Пребацивало му се да је у вријеме његовог министровања отпочела корупција у Црној Гори која је и њега захватила. Оптужбе опозиције у Скупштини су биле да је као инжењер изградио себи и тазбини по једну кућу као и једном свом колеги.<ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title="ROĐENDANSKA ČESTITKA" ZA MILA ĐUKANOVIĆA|year=|url= http://www.montenegro-canada.com/articles/article/8893941/181661.htm|publisher=|location=|id=}}</ref>

 

 

{{цитат|Зна се да је прва српска држава Светога краља Владимира никла на простору данашње Црне Горе, зна се да је Зета била колијевка Немањића и остала мила њихова Дједовина са повластицама, којима се истицала између осталих страна пространога Царства Душанова, зна се, пошто је српско пропануло царство, да се Зетски господар Иван Црнојевић није покорио злој судбини осталога српскога народа, него се склонио у ове зетске планине, и тако основао Црну Гору, која је вјековима водила јуначку борбу, да сачува ову пошљедњу стопу српске земље, и зна се, да је на њој сачувала до наших дана пошљедњу искру српске слободе и независности.<ref>{{Cite book|last=Ђукановић|first=Марко |authorlink= |coauthors= |title=Цетињски вјесник, бр. 66, чланак: Црна Гора краљевина, |year=1910|url=http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=4123&skrd=1# |publisher=|location=Цетиње|id=|pages=2}}</ref>}}