Велимир Михаило Теодоровић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 25:
Рођен је као ванбрачно дете седамнаесетогодишње Словенке [[Марија Бергхауз|Марије Бергхауз]] ({{јез-нем|Berghaus}}) из [[Штајерска|Штајерске]] и кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила]]<ref>[http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:276504-Dostojan-oca Достојан оца („Вечерње новости”, 18. април 2004)]</ref>. Маријин отац је радио као марвени лекар{{sfn|Матовић|2003}} (баденмајстер) у бањи у Рогашкој Слатини.{{sfn|Маријана Матовић|2004|p=70}} Крштен је Велимир у католичкој цркви као Виљем.{{sfn|Матовић|2004}}
Љубав између његових родитеља није дуго трајала.{{sfn|Матовић|2004|p=70}} Михаило је Марији купио кућу у [[Беч]]у, дао мираз, за дете је преко свог бечког банкара Тиркеа плаћао издржавање. Четири године касније она се удала за извесног доктора Шустера, који је у Велимиру видео само извор прихода, утицао је на Марију да за издржавање тражи све више новца. Због великих задужења и кућа им је стављена на продају ради измирења дугова. Кућу је откупио банкар Тирке и ставио га на Велимирово име. Незадовољан због овакве ситуације, посебно због Велимировог образовања, отац га је [[1857]]. године довео у [[Београд]]. Велимир је најпре живео код Анте Радивојевића, Михаиловог управника добара. Антина жена Софија се трудила да Велимиру замени мајку, а њен син Живко му је био као брат.{{sfn|Софронијевић|2003}}
И поред тога што је Велимир у почетку говорио само немачки, уписан је у основну школу код Саборне цркве, где је солидно учио. По савету личног лекара и повереника кнеза Михаила, доктора [[Карло Пацек|Карла Пацека]] ({{јез-слк|Karol Pacek}}), Велимир је 1861. уписан у школу [[Стеван Тодоровић (сликар)|Стеве Тодоровића]], заједно са Стевановим сестрићем Јованом Стојшићем и Живком Радивојевићем. У то време Велимиру је додељен лични собар, Теодор Петковић, који је доживотно обављао тај посао.{{sfn|Софронијевић|2003}} Од својих ђака из сликарске школе, Стева Тодоровић је образовао Прву српску дружину за гимнастику и борење, чији је Велимир био члан, као и синови других високих државних службеника и угледних грађана Београда. Дружина је приређивала јавне часове са вежбањем, борењем и разним такмичењима, а кнез Михаило је одушевљен овом идејом помогао да се у близини зграда Српске академије наука, поравна земљиште, огради и направе дрвене справе за вежбање.{{sfn|Душан Цветковић|13. 1. 2003}}
| |||