Мајданпек — разлика између измена

 

[[Рудна Глава (археолошки локалитет)|Рудна Глава]] археолошко је налазиште у близини [[Рудна Глава|истоименог села]] недалеко од Мајданпека, у залеђу горњег дела Ђердапске клисуре. Локалитет припада [[Винчанска култура|Винчанској култури]] и представља средиште једног од најранијих рудника бакра на Балкану.<ref>[http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:519812-U-Srbiji-vadjena-prva-ruda-na-svetu ''У Србији вађена прва руда на свету''], В. новости, Борис Субашић, новембра 2014.</ref><ref>[http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/913468/%D0%95%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%B7%D0%B0+%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B5+.html ''Енциклопедија за радознале''], РТС, 2011</ref><ref>[http://www.spomenici.heritage.gov.rs/cir/nkd/pregled/rudna_glava Споменици културе]</ref> <ref>[http://geoliss.mre.gov.rs/?lang=sr&page=galerija&dir=galerija/slike/13.%20Geonasledxe/Rudna%20Glava Галерија слика локалитета Рудна Глава]</ref> Рудна Глава простире се са обе стране Шашке реке, а рудници из [[Енеолит|раног енеолита]] (5000. година п. н. е.) откривени су у копу модерног рудника. Вађене су руде [[малахит]] и [[азурит]], које се топе на 700 °C и из којих се добија бакар, а у 30-ак рударских окана постојао је знатан број платформи, тј. јама у облику левка.

 

У 2. миленијуму п.н.е, на Балкан и у ове крајеве досељавају се [[Индоевропљани]], међу којима се у почетку истичу [[Античка Грчка|Стари Грци]], у доба од 13. до 12. века п.н.е., у времену пре [[Тројански рат|Тројанског рата]]. Присуство Старих Грка у ове крајеве везан је за сам назив реке Пек, који је грчког порекла, и потиче од облика ''pékos'' са значењем „овчије руно“, које су ови стари народи полагали у корито реке ради испирања злата. Та древна техника, коју су Грци, према [[Херодот]]у, преузели од Колхиђана, задржала се међу становницима долине Пек све до данас.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2406530/zlato-iz-kuceva---dnevnica-za-ispirace-atrakcija-za-turiste.html Злато из Кучева - дневница за испираче, атракција за туристе (РТС, 8. август 2016.)]</ref><ref>[http://www.tokucevo.org/reka-pek/ Река Пек], Туристичка организација Кучево</ref> За тај период веже се и најстарији назив за Дунав, старогрчки хидроним Истар, којим су [[Аргонаути]] пловили узводно из [[Црно море|Црног мора]] управо у потрази за [[Златно руно|златним руном]]. За те ране старогрчке истраживаче Истар је подразумевао искључиво доњи ток Дунава, који се, по њиховм веровању, завршавао код Гвоздених врата, односно Ђердапске клисуре. [[Хесиод]] у својој [[Теогонија|Теогонији]] спомиње Истар као једну од четири највеће реке на дотад познатом свету. Утемељивач историјске науке, Херодот, назива Истар „северним [[Нил]]ом", односно сматра да је Истар северни пандан велике [[Стари Египат|египатске]] реке. Простор источно од Велике Мораве, у предримско доба према античким писцима био је слабо насељен. Из тог доба једно од ретких племена која се помињу су [[Трачани]] међу којима су се свакако највише истицали [[Трибали]]. У 4. веку п.н.е. у ове крајеве долазе [[Келти]], који ће имати веома значајну улогу не само на овом већ и на много ширем простору.