Сремски Карловци — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
покушај сређивања... |
|||
Ред 29:
== Историја ==
=== Рана историја ===
У доба [[Римско царство|Римског царства]] на месту данашњих Карловаца се налазило мало утврђење. Град се први пут помиње [[1308]]. као тврђава под именом '''Каром''', подигнута на римским темељима. Каром је [[1521]]. утврђење и насеље у [[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Мађарској краљевини]], под влашћу племићких породица [[Батори (породица)|Батори]] и [[Моровић (породица)|Моровић]].
=== Турска власт ===
[[Датотека:Bogoslovija - Sremski Karlovci.JPG|мини|250п|Карловачка Богословија — Свети Арсеније Сремац]]
[[Османско царство|Отомански]] војсковођа [[Бали-бег]] је заузео ово место [[1521]], које је остало под турском влашћу наредних 170 година. [[Словени|Словенско]] име, Карловци, први пут се помиње 1532—1533, у рукописном Отачнику [[Манастир Крушедол|манастира Крушедола]]. За време отоманске власти место је било насељено [[Срби]]ма и малим бројем [[Турци|Турака]]. Године [[1545]], Карловци су имали 547 хришћанских становника (Срба). У граду су постојале 3 православне цркве и један манастир.▼
Под турском влашћу, Карловци су постојали до 1688, до Великог Бечког рата (1683—1699), када су Турци у повлачењу према [[Београд]]у спалили и уништили ово место. Од 16. новембра [[1698]]. до 26. фебруара [[1699]]. у Карловцима је одржан конгрес, који је означио крај непријатељства између Османског царства и [[Света лига (1684)|Свете лиге]] (коалиције [[Аустрија|Аустрије]], [[Пољска|Пољске]], [[Млетачка република|Млетачке републике]]. Са Русијом је Турска потписала посебно мир у трајању од две године. Овај договор познат је као [[Карловачки мир]]. По овом договору, Карловци су постали део [[хабзбурзи|хабзбуршких]] поседа под именом [[Војна крајина]]. На месту где је потписан мир, подигнута је [[1817]]. године [[Капела мира|капела посвећена Светој Госпи од мира]].▼
▲За време отоманске власти место је било насељено [[Срби]]ма и малим бројем [[Турци|Турака]]. Године [[1545]], Карловци су имали 547 хришћанских становника (Срба). У граду су постојале 3 православне цркве и један манастир.
▲Од 16. новембра [[1698]]. до 26. фебруара [[1699]]. у Карловцима је одржан конгрес, који је означио крај непријатељства између Османског царства и [[Света лига (1684)|Свете лиге]] (коалиције [[Аустрија|Аустрије]], [[Пољска|Пољске]], [[Млетачка република|Млетачке републике]]. Са Русијом је Турска потписала посебно мир у трајању од две године.
=== Хабзбуршка власт ===
[[Датотека:Orthodox church in Sremski Karlovci - Serbia.JPG|мини|180п|Саборна црква Светог Николе]]
После 1699. године Карловци постају значајно трговачко насеље, јер се преко овог места усмеравају трговачки путеви према Турској. Близина Дунава свакако је доприносила још већем интензивирању трговине. Од 16. века Карловци су постали једно од црквених средишта српског народа. После Прве сеобе Срба [[1690]]. Карловци постају један од кандидата за ново средиште српских архијереја. Тек после Трећег црквеног привилегованог изборног сабора, [[1713]]. године, одлучено је да се ново средиште митрополита из манастира Крушедола премести у Карловце. Карловци су били седиште епархије.▼
Године
▲Од 16. века Карловци су постали једно од црквених средишта српског народа. После Прве сеобе Срба [[1690]]. Карловци постају један од кандидата за ново средиште српских архијереја. Тек после Трећег црквеног привилегованог изборног сабора, [[1713]]. године, одлучено је да се ново средиште митрополита из манастира Крушедола премести у Карловце.
▲Године 1733., дошла је у Карловце још једна група учитеља предвођена [[Емануел Козачински|Емануелом Козачинским]], који је као [[професор]] [[поетика|поетике]] и [[беседа|реторике]] представио са својим ђацима прву драму у историји новије српске књижевности, Трагикомедију о смрти последњег српског цара [[стефан Урош V|Уроша V]].
Године [[1739]]. у Карловце се доселила бројна заједница од 51 немачке породице и потом настанила у подножју Магарчевог брега око [[Капела мира|Капеле мира]].
Најзначајнији период у историји града започео је од ступања на положај [[павле Ненадовић|митрополита Павла Ненадовића]] [[1749]]. године.
▲Најзначајнији период у историји града започео је од ступања на положај [[павле Ненадовић|митрополита Павла Ненадовића]] [[1749]]. године. Оживео је запуштене школе, основао посебан црквено народни фонд, из којег су се финансирали [[учитељ]]и и [[свештеник|свештеници]], основао је штампарију, подигао [[Саборна црква у Сремским Карловцима|саборну цркву]] посвећену Св. Николају, обнављао је [[Фрушкогорски манастири|фрушкогорске манастире]], проширио и украсио двор и оближњу башту, поклонио много књига за тадашње школе. Колико је био значајан и незаменљив, потврдиће и стање какво је настало после његове смрти (1768), школе и фонд су се угасили и до доласка митрополита Стефана Стратимировића у Карловцима се мало од пређашњег сјаја одржало.
Болница у Карловцима је подигнута [[1770]]. године у Доњем крају.
Линија 79 ⟶ 55:
У овом периоду Карловци су имали највише занатских радионица и трговачких радњи (1770. било је 36 дућана и 144 занатлије, око 30-40 кафана и неколико хиљада [[јутро (мјера)|јутара]] под засадима винограда).
Године 1787. грађани Карловаца су били ослобођени државног [[кулук]]а. Годину дана касније, у Карловцима је избио велики пожар, када је изгорела скоро читава [[чаршија]]. Карловци су брзо обновљени захваљујући [[стефан Стратимировић|митрополиту Стефану Стратимировићу]], који је дао нови подстрек економском успону и новом препороду. У Карловцима су тада живели најбогатији Срби, који су сабирали у ово место огроман капитал и који се увек на прави начин каналисао и употребљавао за корист свога рода. Један од таквих [[пројекат]]а био је и оснивање [[Карловачка гимназија|Карловачке гимназије]].
Митрополит Стратимировић је [[1794]]. године основао и [[теологија|богословију]], као другу по старости у свету (после [[Кијев]]ске). Мало касније, [[1798]]. године, основао је и [[интернат Благодјејаније]], у којем су становали и хранили се сиромашни богослови и гимназијалци. Вук Стефановић Караџић је у току [[1805]], па све до краја [[1806]]. године, учио у Карловцима да чита српски и немачки, завршио словенску граматику и целу аритметику и катихизис. У овом периоду гимназију су похађали Сима Милутиновић Сарајлија и Димитрије Давидовић, синови Алексе и Јакова Ненадовића.▼
Почетком 19. века у Карловцима се отвара мало научно друштво, познатије као Карловачки круг, које је окупило многе умне личности, и које се бавило питањима језика и историје. Напредујући све више, Карловци су 1807. године добили Прву апотеку, а две године касније и Цртачку школу, коју је основао митрополит, трудећи се да настави континуитет уметничког развоја и неговања православне иконографије. До краја 1811. године завршено је и зидање зграде [[Магистрат]]а. Митрополит Стратимировић, који је својом ангажованошћу обележио једну епоху у Карловцима, умро је 23. 09. [[1836]]. године и сахрањен у Саборном храму.
▲Један од таквих [[пројекат]]а био је и оснивање [[Карловачка гимназија|Карловачке гимназије]]. [[Гимназија]] је основана прилозима [[Димитрије Сабов|Димитрија Анастасијевића Сабова]] (20000 форинти) и осталих грађана (с.19000). Цар [[Леополд II, цар Светог римског царства|Леополд II]] [[повеља|повељом]] од 11. 10. 1791. године, одобрио је оснивање гимназије. Бригу о раду и животу гимназије преузео је Патронат и Старатељство гимназијских фондова са митрополитом Стратимировићем на челу. [[Школа]] је отпочела са радом 1. 11. [[1792]]. у старој згради Латинске школе где се организовала настава до подизања нове зграде [[1891]]. године.
▲Вук Стефановић Караџић је у току [[1805]], па све до краја [[1806]]. године, учио у Карловцима да чита српски и немачки, завршио словенску граматику и целу аритметику и катихизис. У овом периоду гимназију су похађали Сима Милутиновић Сарајлија и Димитрије Давидовић, синови Алексе и Јакова Ненадовића.
[[Датотека:The_May_Assembly_1848_in_Sremski_Karlovci.jpg|мини|десно|300п|Проглашење Српске Војводине — Мајска скупштина у Сремским Карловцима]]
[[Мајска скупштина]] одржана 13. (1.) маја [[1848]]. године, у Карловцима. Тада је [[патријарх српски Јосиф|митрополит Јосиф Рајачић]] проглашен за [[патријарх]]а, [[стеван Шупљикац|пуковник Стефан Шупљикац]] за војводу, [[Ђорђе Стратимировић (војсковођа)|Ђорђе Стратимировић]] за председника Главног одбора и команданта српске војске, те закључена борба против Мађара у одбрану народних и црквених права. Српски народ је проглашен за политички слободан и независтан под аустријском круном. Области [[Срем]]а, [[Банат]]а са [[Војна крајина|Границом]] и кикиндским дистриктом, [[Бачка|Бачке]] са бечејским дистриктом и шајкашким батаљоном, [[Барања|Барање]] те деловима [[Војна крајина|Војне крајине]] проглашене су за [[Српска Војводина|Српску Војводину]].
Линија 314 ⟶ 273:
== Познате личности ==
{{col-begin}}
{{col-break}}
Карловачки митрополити и патријарси [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] од [[1690]]—[[1920]]. године:
* [[Арсеније III Црнојевић]] 1690-[[1706]]
Линија 336 ⟶ 297:
* [[Патријарх српски Лукијан|Лукијан Богдановић]] [[1908]]-[[1913]]
{{col-break}}
Друге личности:
* [[Урош Кнежевић]] — српски сликар
Линија 349 ⟶ 311:
* [[Јован Живановић]], филолог, професор на Карловачкој гимназији и Богословији
* [[Лаза Поповић]] [[1877]]-[[1945]], лекар, друштвени радник и писац
{{col-end}}
== Галерија ==
| |||