Историја Војводине — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно уређивање преко апликације Андроид апликација |
→Народна управа: Додати линкови ознаке: мобилна измена мобилно уређивање преко апликације Андроид апликација |
||
Ред 514:
Велики Народни Савет бројао је 50 чланова, од којих 35 Срба, 8 Буњеваца, 5 Словака, 1 Крашована и 1 унијатског свештеника. У надлежности народне управе налазили су се следећи одсеци: политички послови, унутрашњи послови, правосуђе, просвета (школа и црква), финансије, саобраћај, привреда, прехрана и снабдевање, социјалне реформе, народно здравље и народна одбрана.
Међутим, Народна управа тада још није успоставила пуну контролу над свим институцијама у Војводини.{{Sfnm|1a1=Гаћеша|1y=1968|1p=312}} Крајем 1918. и почетком 1919. деловима тадашње Војводине истовремено управљају влада из Београда, Народна управа из Новог Сада, влада из Будимпеште, месна народна већа и месне самоуправне власти. Међутим, од 4. децембра 1918. Народна управа је почела да смењује мађарске велике жупане, градоначелнике и јавне бележнике и да на њихова места доводи Словене, углавном Србе. За панчевачко-вршачког жупана је именован др Јован Богданов, за торонталско-тамишког жупана др [[Славко Жупански]], за бачку жупанију др Коста Бугарски, за град Темишвар и темишварску и крашовско-северинску жупанију др [[Мартин Филипон]] (Крашован), за град Бају и Барању др Стјепан Војнић-Тунић (Буњевац). За градоначелника Панчева именован је др Јован Богданов, за Суботицу др Стјепан Матијевић (Буњевац), за Вршац [[Иван Косировић]], за Нови Сад Јован Живојновић.{{Sfnm|1a1=Matijević|1y=1928|1pp=16—17|2a1=Николић|2y=1941|2p=129|3a1=Церовић|3y=2000|3p=217|4a1=Šajti|4y=2010|4p=16—17}} Затим је 16. децембра Народна управа издала наредбу којом је обавезала све чиновнике да положе заклетву на верност српском владару и Народној управи. Заклетва је гласила: „Заклињем се Богом живим, да ћу све дужности, које ми моје звање налаже, верно и савесно испуњавати, да ћу бити веран Народној Управи за Банат, Бачку и Барању, да ћу њене наредбе извршавати, својим претпостављенима се покоравати и званичне тајне чувати. Тако ми Бог помогао!” Сви они који буду одбили да положе заклетву, биће смењени са положаја и протерани преко демаркационе линије. Дана 13. јануара Народна управа је издала наредбу којом је обавезала све локалне власти да уведу српски језик. Међутим, у многим местима та наредба није била извршена.{{Sfnm|1a1=Pekić|1y=1939|1p=329}}
Народна управа је успела много да уради у областима правосуђа, школства, привреде и финансија. У судовима је усвојено начело да је језик странака и језик суђења, а такође је усвојен и сличан принцип у школству да је наставни језик матерњи језик ученика. Међутим, Народна управа никада није добила званично признање од владе у Београду. Штавише, премијер Краљевине СХС [[Стојан Протић]] је тражио 20. децембра 1918. да се она распусти. Упркос томе, Народна управа за Банат, Бачку и Барању је била активна све до 11. марта 1919. године, када је одржала своју последњу седницу.{{Sfnm|1a1=Микавица|1y=2005|1p=196|2a1=Šajti|2y=2010|2p=16}} Укидањем Народне управе аутоматски је укинут и Велики народни савет, чије надлежности су пренете на владу у Београду.{{Sfnm|1a1=Pekić|1y=1939|1p=338}} Након укидања Народне управе, Банат, Бачка и Барања је формално и даље третирана као једна од покрајина Краљевства СХС, све до поделе земље на области 1922. године.
| |||