Бубањ — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
текст је већ смештен у одговарајући чланак, овде му није место ознака: поништење |
. |
||
Ред 5:
'''Бубањ''' је [[музички инструменти|музички инструмент]] у породици [[удараљке|перкусивних]] инструмената, стручно класификован као [[мембранофони инструменти|мембранофон]].<ref name=grove>{{harvnb|Grove|2001|pp=638–649}}</ref> Мембрафони су ударачки инструменти са затегнутом мембраном на којима [[звук]] настаје вибрирањем мембране која се прави од животињске коже или пластике. По мембрани може се ударати ''руком, батићима, метлицама и палицама.'' Бубњеви се састоје од барем једне [[мембрана|мембране]], која се назива мембрана или глава бубња, која је развучена преко шкољке и довољно затегнута да произведе звук услед удара. Бубњеви спадају у најстарије и најраспрострањеније инструменте, а [[дизајн]] им се у основи није променио стотинама година.<ref name=grove/>
Бубњеви се могу свирати појединачно, при чему бубњар користи један бубањ, и неки бубњеве као што су [[djembe|ђембе]]{{sfn|Friedländer|1992|pp=279, 159–160}}<ref name="Zemp">{{harvnb|Zemp|2001|pp=}}</ref> Већи број различитих бубњева заједно са [[Чинеле|чинелама]]<ref>{{Cite EB1911|wstitle=Cymbals|pages=}}</ref> формира основни модерни [[drum kit|комплет бубњева]].<ref>{{cite web|url=http://www.music.vt.edu/musicdictionary/textd/drumkit.html |title=OnMusic Dictionary |publisher=Music.vt.edu |date=|accessdate=28. 07. 2014 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130928052504/http://www.music.vt.edu/musicdictionary/textd/Drumkit.html |archivedate=28. 09. 2013 }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.elephantdrums.co.uk |title=Elephant Drums |publisher=elephantdrums.co.uk |date=|accessdate=18. 07. 2010 |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100710154120/http://www.elephantdrums.co.uk/ |archivedate=10. 07. 2010 |df=dmy-all }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.trinitycollege.co.uk/site/?id=1794 |title=Trinity College London | Home |publisher=Trinitycollege.co.uk |date=|accessdate=28. 07. 2014 |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140521215945/http://www.trinitycollege.co.uk/site/?id=1794 |archivedate=21. 05. 2014. |df=dmy-all }}</ref><ref>{{cite web|url=https://mgrmusic.com/drum-lessons/ |title=MGR Music Tuition |publisher=mgrmusic.com |date=|accessdate=30. 03. 2018 |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20170911134443/http://mgrmusic.com/ |archivedate=10. 09. 2017 |df=dmy-all }}</ref>
== Употребе ==
Бубњеви се обично свирају ударањем руком, или са једним или два штапа. Користе се разне врсте штапова, укључујући дрвене штапове и штапове са меканим пужевима на крају. У многим традиционалним културама, бубњеви имају симболичку функцију и користе се у верским церемонијама. Бубњеви се често користе у [[Мелотерапија|музичкој терапији]],<ref>{{Cite web|url=http://www.apa.org/monitor/2013/11/music.aspx|title=Music as medicine|website=apa.org|language=en|accessdate=24. 04. 2017}}</ref><ref>{{cite journal|vauthors=McCaffrey T, Edwards J, Fannon D |year=2011|title=Is there a role for music therapy in the recovery approach in mental health? |journal=The Arts in Psychotherapy |volume=38|issue=3 |doi=10.1016/j.aipp.
У [[Забавна музика|популарној музици]] и [[џез]]у, под бубњевима се обично подразумева [[комплет бубњева]] или сет бубњева (са [[Чинеле|чинелама]], или у случају [[хард рок]] жанрова, велики број чинела).<ref>{{cite web|url=https://www.yamaha.com/en/musical_instrument_guide/drums/mechanism/|title=The Structure of the Drum:The drum kit-a collection of percussion instruments – Musical Instrument Guide – Yamaha Corporation|website=www.yamaha.com|language=en|access-date=2019-02-22}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.music.vt.edu/musicdictionary/textd/drumkit.html|title=OnMusic Dictionary|publisher=Music.vt.edu|date=|accessdate=2014-07-28|deadurl=yes|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130928052504/http://www.music.vt.edu/musicdictionary/textd/Drumkit.html|archivedate=28 September 2013}}</ref>
== Конструкција ==
[[Image:DrumMozartRegiment.jpg|thumb|250px|Drum carried by John Unger, Company B, 40th Regiment New York Veteran Volunteer Infantry Mozart Regiment, December 20, 1863]]
{{рут}}
The shell almost always has a circular opening over which the drumhead is stretched, but the shape of the remainder of the shell varies widely. In the Western musical tradition, the most usual shape is a [[cylinder (geometry)|cylinder]], although [[timpani]], for example, use [[bowl (vessel)|bowl]]-shaped shells.<ref name=grove/> Other shapes include a frame design ([[tar (drum)|tar]], [[Bodhrán]]), truncated cones ([[bongo drum]]s, [[Ashiko]]), [[Goblet drum|goblet shaped]] ([[djembe]]), and joined truncated cones ([[talking drum]]).
Drums with cylindrical shells can be open at one end (as is the case with [[timbales]]), or can have two drum heads, one head on each end. Single-headed drums typically consist of a skin stretched over an enclosed space, or over one of the ends of a hollow vessel. Drums with two heads covering both ends of a cylindrical shell often have a small hole somewhat halfway between the two heads; the shell forms a [[resonance|resonating]] chamber for the resulting sound. Exceptions include the African [[slit drum]], also known as a log drum as it is made from a hollowed-out tree trunk, and the [[steel drum|Caribbean steel drum]], made from a metal barrel. Drums with two heads can also have a set of wires, called snares, held across the bottom head, top head, or both heads, hence the name [[snare drum]].<ref name=grove/> On some drums with two heads, a hole or [[bass reflex]] port may be cut or installed onto one head, as with some 2010s era [[bass drum]]s in [[rock music]].
On modern [[band (music)|band]] and [[orchestral]] drums, the drumhead is placed over the opening of the drum, which in turn is held onto the shell by a "counterhoop" (or "rim"), which is then held by means of a number of tuning screws called "tension rods" that screw into lugs placed evenly around the circumference. The head's tension can be adjusted by loosening or tightening the rods. Many such drums have six to ten tension rods. The sound of a drum depends on many variables—including shape, shell size and thickness, shell materials, counterhoop material, drumhead material, drumhead tension, drum position, location, and striking velocity and angle.<ref name=grove/>
Prior to the invention of tension rods, drum skins were attached and tuned by rope systems—as on the [[Djembe]]—or pegs and ropes such as on [[Ewe music|Ewe drums]]. These methods are rarely used today, though sometimes appear on regimental marching band snare drums.<ref name=grove/> The head of a talking drum, for example, can be temporarily tightened by squeezing the ropes that connect the top and bottom heads. Similarly, the tabla is tuned by hammering a disc held in place around the drum by ropes stretching from the top to bottom head. Orchestral timpani can be quickly tuned to precise pitches by using a foot pedal.
== Звук ==
Several factors determine the sound a drum produces, including the type, shape and construction of the drum shell, the type of drum heads it has, and the tension of these drumheads. Different drum sounds have different uses in music. For example, the modern [[Tom-tom drum]]. A [[jazz]] drummer may want drums that are high pitched, resonant and quiet whereas a [[Rock music|rock]] drummer may prefer drums that are loud, dry and low-pitched.
The drum head has the most effect on how a drum sounds. Each type of drum head serves its own musical purpose and has its own unique sound. Double-ply drumheads dampen high frequency harmonics because they are heavier and they are suited to heavy playing.<ref>[http://www.drumbook.org Drum Lessons] - Drumbook.org</ref> Drum heads with a white, textured coating on them muffle the [[overtone]]s of the drum head slightly, producing a less diverse [[Pitch (music)|pitch]]. Drum heads with central silver or black dots tend to muffle the overtones even more, while drum heads with [[perimeter]] sound rings mostly eliminate overtones. Some jazz drummers avoid using thick drum heads, preferring single ply drum heads or drum heads with no muffling. Rock drummers often prefer the thicker or coated drum heads.
The second biggest factor that affects drum sound is head tension against the shell. When the hoop is placed around the drum head and shell and tightened down with tension rods, the tension of the head can be adjusted. When the tension is increased, the [[amplitude]] of the sound is reduced and the [[frequency]] is increased, making the pitch higher and the volume lower.
The type of shell also affects the sound of a drum. Because the vibrations resonate in the shell of the drum, the shell can be used to increase the volume and to manipulate the type of sound produced. The larger the diameter of the shell, the lower the pitch. The larger the depth of the drum, the louder the volume. Shell thickness also determines the volume of drums. Thicker shells produce louder drums. [[Mahogany]] raises the frequency of low pitches and keeps higher frequencies at about the same speed. When choosing a set of shells, a jazz drummer may want smaller maple shells, while a rock drummer may want larger birch shells.
== Историја ==
[[Датотека:MocheDrum.jpg|мини|десно|250px|[[Moče|Мочишки]] керамички предмет приказује бубњара. Колекција [[Larco Museum|Ларко]] музеја. [[Лима]], [[Перу]]]]
Бубњеви направљени од [[Alligator drum|алигаторских кожа]] су нађени у [[List of Neolithic cultures of China|неолитским културама]] на локацијама у Кини. Они потичу из периода 5500–2350 п. н. е.<ref>Liu, Li . {{page1|title=The Chinese Neolithic: Trajectories to Early States|location=Cambridge|publisher=Cambridge University Press|year=2007|isbn=978-0-521-01064-1|pages=123}}</ref><ref>Sterckx, Roel . {{page1|title=The Animal and the Daemon in Early China|location=New York|publisher=State University of New York Press|year=2002|isbn=978-0-7914-5270-7|pages=125}}</ref><ref>Porter, Deborah Lynn . {{page1|title=From Deluge to Discourse: Myth, History, and the Generation of Chinese Fiction|location=New York|publisher=State University of New York Press|year=1996|isbn=978-0-7914-3034-7|pages=53}}.</ref> Према књижевним записима, бубњеви су често кориштени у ритуалним церемонијама које су имале [[Šamanizam u Kini|шаманске]] карактеристике.
Линија 39 ⟶ 62:
}}
Кинеске трупе су користиле [[tàigǔ|тајгу]] бубњеве за мотивацију одреда, као помоћ у успостављању корака при марширању, и за сазивање ради издавања наређења или најава.<ref>{{cite web|url=http://rigvedaanalysis.wordpress.com/2012/01/28/origins-of-the-war-drum/|title=Origins of the War Drum?|date=28 January 2012|publisher=|accessdate=12 October 2018}}</ref> На пример, током рата између Ћи и Лу 684. п. н. е, ефекат бубња на војнички морал је кориштен да се преокрене исход велике борбе. У средњовековној Европи, употреба бубња за војне сврхе није почела до крсташких времена.<ref name =Norris>John Norris, ''Marching to the Drums: A History of Military Drums and Drummers.'' Stround, Gloucestershire : Spellmount, 2012. {{ISBN|978-0752468792}}</ref>{{rp|p. 19}}<ref>David Nicolle, ''Medieval Warfare Source Book.'' London 1995-6.</ref> Европске армије су се први пут сусреле с њима у борби против исламских снага. Током предколумбског ратовања, познато је да су [[Астеци|Астечке]] нације користиле бубњеве да шаљу сигнале ратницима у борбама. [[Наватл (језик)|Наватловска]] реч за бубањ грубо се преноси као [[Huehuetl|веветл]].<ref>Aguilar-Moreno, Manuel. (2006). [Handbook to Life In the Aztec World]</ref>
Кинеске трупе су користиле [[tàigǔ|тајгу]] бубњеве за мотивацију одреда, као помоћ у успостављању корака при марширању, и за сазивање ради издавања наређења или најава. На пример, током рата између Ћи и Лу 684. п. н. е, ефекат бубња на војнички морал је кориштен да се преокрене исход велике борбе. Корпус [[Fife and drum corps|бубњева и труба]] [[Швајцарска|швајцарске]] мисионарске пешадије је такође користио бубњеве. Они су користили рану верзију [[добош]]а<ref>Beck, John . ''Encyclopedia of percussion instruments''. New York: [[Garland Publishing]]. {{page|year=1995|isbn=978-0-8240-4788-7|pages=}}. Google Books [https://books.google.com/books?id=WNEp7_mGltQC&vq preview]. Приступљено 8 September 2009.</ref> који је ношен преко бубњаровог десног рамена, суспендован ременом (обично се ударало са једном руком користећи традиционалне [[traditional grip|удараљке]]).<ref>{{cite web|url=http://www.DigbyDoodle.com/Moeller/Vintage.htm|title=An online article that covers the ''Traditional Grip'...'' used by the ''Ancients'... (i.e., the Little Finger Grip)''|last=Moeller|first=Sanford A.|last2=Chapin|first2=Jim|last3=Hanson|first3=Tommy William|display-authors=etal|access-date=18. 06. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20181013192911/http://www.digbydoodle.com/MOELLER/Vintage.htm|archive-date=13. 10. 2018|dead-url=yes}}</ref> То је исто тако инструмент на који се енглеска реч за бубањ првобитно односила. Слично томе, током [[Енглески грађански рат|Енглеског грађанског рата]] бубњеве са затезним конопцем су носили млађи официри као средство за преношење команди виших официра, јер се тако могла надјачати бука битке. Ови су такође висили преко рамена бубњара и типично су кориштене две удараљке. Различите [[Пук|регименте]] и компаније су имале препознатљиве и јединствене ритмове бубња које су само они препознавали. Средином 19. века шкотска војска је почела да уводи [[pipe band|гусларске]] бендове у њихове брдске пукове.<ref>Chatto, Allan. (1996). [http://www.cadre-online.ca/drumhistory.html Brief History of Drumming.] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20100315214859/http://www.cadre-online.ca/drumhistory.html |date=15. 03. 2010 }}</ref>▼
▲
У модерним временима, термин ''ратним бубњеви'' се користи као [[метафора]] за [[рат]]не припреме.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/news/world-asia-china-18016901|title=China bangs the war drum over South China Sea|first=Damian|last=Grammaticas|date=10 May 2012|publisher=|accessdate=12 October 2018|via=www.bbc.co.uk}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.marketoracle.co.uk/Article34986.html|title=Ron Paul on Washington's War Drums for Syria :: The Market Oracle ::|first=Market Oracle|last=Ltd|website=www.marketoracle.co.uk|accessdate=12 October 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/commentisfree/2011/dec/06/iran-war-drums-terry-jones|title=War drums are beating for Iran. But who's playing them? - Terry Jones|first=Terry|last=Jones|date=6 December 2011|website=the Guardian|accessdate=12 October 2018}}</ref>
== Види још ==
Линија 51 ⟶ 76:
== Референце ==
{{reflist|
== Литература ==
{{refbegin|30em}}▼
* {{Cite book|ref=harv|title=The Bronze Age of Southeast Asia |first=Charles |last=Higham |publisher=[[Cambridge University|Cambridge World Archaeology]] |year=1996 |isbn=978-0-521-56505-9|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=cZH22u6_p50C&pg=PA66&lpg=PA66&dq=charanga+haiti+history&source=bl&ots=D-9SH1ZMJt&sig=Y8OrAi3sZabs1HfF_4Mx_fDdqi4&hl=en&sa=X&ei=x4zcUtC2HM2-sQT284HwBw&ved=0CDoQ6AEwAw#v=onepage&q=haitian&f=false |title=Music from Cuba: Mongo Santamaria, Chocolate Armenteros, and Other Stateside Cuban Musicians |last=Gerard|first=Charley|year=2001 |accessdate=28. 10. 2018|pages=67 }}
▲{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|title=The Inter-American, Vol. 1|year=1942|url=https://books.google.co.uk/books?id=4jQoAAAAMAAJ|chapter=Some notes on Afro-Cuban music and dancing|pages=32}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Fernández|first=Raúl A.|title=From Afro-Cuban Rhythms to Latin jazz|year=2006|publisher=University of California Press|location=Oakland, CA|url=https://books.google.co.uk/books?id=6WO7YevK_18C|pages=22-41}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Musique dan: La musique dans la pensée et la vie sociale d'une societé africaine |year=1971 |first=Hugo |last=Zemp |publisher=Mouton|location=Paris|language=French}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Grove Dictionary of Music and Musicians |edition=2nd|last=Grove|first=George|authorlink=George Grove |editor-last=Sadie|editor-first=Stanley|year=2001|publisher=Grove's Dictionaries of Music|pages=Volume 5. pp. 638–649|isbn=978-1-56159-239-5
* {{Cite book|ref=harv|first=Marianne|last=Friedländer|title=Lehrbuch des Malinke |isbn=978-3-324-00334-6 |publisher= Langenscheidt |year=1992|edition=1st|language=German|location=Leipzig|pages=279, 159–160}}
* "Музички инструменти 2" - Соња Крстић, Владимир Церић, Београд, 2014.
Линија 73 ⟶ 98:
* {{citation |last=Reid |first=Gordon |year=2004 |title=The History Of Roland Part 1: 1930–1978 |journal=[[Sound on Sound]] |issue=November |url=http://www.soundonsound.com/sos/nov04/articles/roland.htm |accessdate=19. 06. 2011 }}
* {{Cite book|ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=IbtJAgAAQBAJ&pg=PT72&lpg=PT72&dq=%22mark+vail%22+808&source=bl&ots=dOOpEyQGfI&sig=nPF6yAIeQlupw3Pw0Drg6LE34r4&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwir3b7qhsfRAhUFJcAKHfSNCyMQ6AEIHzAB#v=onepage&q=%22mark%20vail%22%20808&f=false|title=Keyboard presents the evolution of electronic dance music |last=Kirn|first=Peter |date=|publisher=Backbeat Books |year=2011|isbn=978-1-61713-446-3 |location=|language=en|via=}}
{{refend}}
== Спољашње везе ==
{{Други пројекти | commons=Drums|wiktionary =Бубањ}}
* [https://web.archive.org/web/20150518101013/http://rockknjiga.com/030204%20bubnjevi%20%20raspored.php#bub1 Школа бубњева 1]
* [https://web.archive.org/web/20150518101013/http://rockknjiga.com/030204%20bubnjevi%20%20raspored.php#bub2 Школа бубњева 2]
Линија 87 ⟶ 112:
* [http://www.virtualdrumming.com Виртуелни бубњеви]
* -{[http://www.flomounier.com/en_dvd.html Flo Mounier's Extreme Metal DVD]}-
{{Authority control}}
| |||