Митрополит београдски Михаило — разлика између измена

'''Михаило Јовановић''' (световно име '''Милоје Јовановић'''; [[Сокобања]], [[19. август]] [[1826]] — [[Београд]], 5/[[17. фебруар]] [[1898]]) је био митрополит београдски 1859—1881. и 1889—1898. године.

Био је он и први председник [[Црвени крст Србије|Црвеног крста Србије]].

Рођен је [[19. август]]а [[1826]]. године у [[Сокобања|Сокобањи]] од родитеља Милована и Марије. Основну школу учио је у родном месту, а гимназију у [[Зајечар]]у (1838/39) и [[Неготин]]у (1839/40)<ref>{{Cite book|last=ЦВЕТИЧАНИН|first=МИЛАН|title = Зајечарска гимназија 1836-1936|year=1937|location=Зајечар|pages=51}}</ref>. Богословију је учио у [[Београд]]у. У Неготину је био питомац [[Епископ Доситеј Новаковић|епископа Доситеја (Новаковића)]], а у Београду [[митрополит београдски Петар|митрополита Петра (Јовановића)]]. „Чињеница да је на себе привукао пажњу митрополита Петра Јовановића, који га је био наменио себи за наследника, упућује на то да је млади Милоје морао имати изванредне способности." Са још петорицом кандидата митрополит Петар упутио је младога Милоја на школовање у [[Кијевска духовна академија|Кијевску духовну академију]] 1846. године. У току школовања Милоје прима монашки чин, с благословом митрополита Петра, 29. марта 1853. у [[Кијевско-печерска лавра|Кијевско-печерској лаври]] и добија монашко име Михаило. Митрополит кијевски Филарет рукоположио га је у чин [[јерођакон]]а 12. априла, а за [[јеромонах]]а 16. истога месеца. Духовну академију завршио је јула 1853. године добивши научни степен магистра богословља.

Поред својих многих црквених послова, митрополит Михаило је стигао да се бави и научним радом који је био разноврстан и обиман. Објавио је 1860. године у Београду књигу проповеди "Пастирска поученија", коју је посвети господару Милошу Обреновићу.<ref>Михаило Јовановић: "Пастирска поученија православним христјанима", Београд 1860.</ref> Његовом заслугом и трудом појавило се треће издање [[Србљак]]а у Београду 1861. године, које је у односу на друга два ранија издања имало десет нових служби. Такође је издао службу св. апостолима [[Ћирило и Методије|Кирилу и Методију]], а написао је службе [[Стефан Пиперски|св. Стефану Пиперском]] и [[Петар I Петровић Његош|Петру Цетињском]] и поједине чинове који су нашли места у штампаном Дополнитељном требнику. Имајући у виду целокупни књижевни рад митрополита Михаила, [[Стеван Димитријевић]] га је сматрао оцем „нове богословске науке и литературе српске“.