Манастир Дреновац — разлика између измена

'''Манастир Дреновац''' припада [[Епархија славонска|Славонској епархији]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] и представља њено седиштесједиште.<ref>[https://www.zapadnisrbi.com/pravoslavlje/manastiri-i-crkve/325-manastir-drenovac Manastir Drenovac{{Ботовски наслов}}]</ref>

У селу су ораховачки калуђери 1719. на рушевинама старе цркве подигли нову цркву Светог Георгија и уз њу манастир. У тој манастирској цркви је 1758. године Василије Романович израдио иконостас који спада у ред најбољих достигнућа православне иконографије у Хрватској и Славонији. И данас се са улаза могу видјети прозори од ћелија у којима су некада спавали монаси. Поред цркве се такође налазе и катакомбе у којима су кости монаха. Половином 18. вијека Дреновац је већ имао 25 српских кућа, a 1991. у селу је било око 300 мјештана, већинског српског становиштва, a данас их је само неколико десетина. Црква је посједовала три звона. Средње и велико су ливена у Марибору, a мало, украдено, звоно је вјероватно било и највриједније, јер је 1765. године ливено у Грацу. Ова три звона словила су као најбољa, јер су заједно творила х-мол хармонију. Да је историјаповијест звона дуга говори и запис да су преживјела оба свјетска рата закопана у сјенику. Црква је 1942. рушена према налогу усташа, a Романовичев иконостас пред црквом исцијепан и спаљен. Трећи пут их је спасио Хрват J. П. 1991. године.

== РеференцеИзвори ==