Зрењанин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Историја: Велики Бечкерек никада није био слободан краљевски град
ознака: уређивање извора (2017)
Ред 55:
Најстарије грађевине у самом граду су православне цркве — Успенска црква у Светосавској улици (1746) и Храм Ваведења Пресвете Богородице у улици Цара Душана (1777) ; затим, католичка [[саборна црква|катедрала]] (1868); зграда позоришта (1839), [[жупанија|жупаније]] (1885) и Народни музеј (1894). Град се развио око утврђеног језгра као [[агломерација]] сеоских насеља и плански подигнутих насеља.
 
Град је [[1807]]. доживео катастрофални [[пожар]] када је нарочито страдала жупанијска палата са архивом. Катастофу су изазвали и пожар 1832. године те поплаве 1816. и 1838. године. Повељом цара Франца I од 12. августа 1832. године Велики Бечкерек је постао "слободан краљевски град" (привилегију су му проширене). Православни свештеник [[Данило Стајић]] бавио се писањем поезије, коју је објављивао у више листова.<ref>"Сербскиј народниј лист", Будим 1838. године</ref> Ту је 1844. године основана Торонталска штедионица, а 1847. године отворена прва штампарија. Школске 1846/1847. године прорадила је шесторазредна гимназија. Почетак грађанског рата 1848. године обележило је проваљивање у православну цркву на Ускрс те године, када су Срби јавно спалили православне матичне књиге вођене од 1840. године на мађарском језику. Јануара 1849. године ту је постало седиште "Српске Војводине", под председништвом патријарха Јосифа Рајачића. Када је 1857. године извршен попис аустријске царевине у граду је записано 2611 кућа.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1860. године</ref> А године 1866. у граду на Бегеју је донет "Бечкеречки програм" - политички програм рада Српске народне странке Светозара Милетића.<ref>"Зборник Матице српске за друштвене науке", Нови Сад 39/1964. године</ref>
 
Било је крајем 1891. године у граду Великом Бечкереку: две православне цркве, пет свештеника, 7092 православних Срба са 1170 домова.<ref>"Српски сион", Карловци 1892. година</ref> У револуционарној прошлости, у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачком рату]], из овога краја је седам [[Орден народног хероја|народних хероја]] погинуло у борби, а око 10.000 родољуба било је у [[логор]]има и [[затвор]]има; 2.500 их је стрељано. После Другог светског рата је град доживео привредни процват. После [[1991]]. године, претежно извозна оријентација привреде је практично упропаштена санкцијама и распадом Југославије, јер је изгубила тржиште. Након промена октобра [[2000]]. године, град се лагано опоравља. За време [[Аустроугарска|Аустроугарске]] био је седиште угарске [[Торонталска жупанија|Торонталске жупаније]], чији је највећи део после Првог светског рата припао [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]], а мањи део [[Румунија|Краљевини Румунији]].