Соко Краљевине Југославије — разлика између измена

У Кнежевини Србији, у Београду [[Стева Тодоровић]] је на иницијативу својих ученика, основао [[Прво српско друштво за гимнастику и борење]].{{sfn|Јовановић|2004}} 1857. године.

По наставном плану који је носио назив „Распоред предмета за мушке и женске основне школе и упутство како ће се предавати”, који је донет Законом од 17. септембра 1871. године уведено је обавезно телесно вежбање у сва четири разреда основних школа,{{sfn|Јовановић|2004}} а Указом министра просвете у Србији је фискултура постала обавезан предмет у средњим школама школске 1878/1879. године. Физичко васпитање су тада пропагирали официри, често у улози наставника, који су у ту сврху обучавани на посебним курсевима.{{sfn|Савић|2008|p=5}}

 

Наставак рада првог друштва које је основао Стева Тодоровића, оснивање великог гимнастичког друштва за децу и омладину, са централом у Београду и огранцима у већим градовима Србије предложио је [[Владан Ђорђевић]]. Тако је 1882. основано „[[Прво београдско друштво за гимнастику и борење]]”,{{sfn|Благојевић|2003|p=9}} а у наредних десетак година су основана друштва у многим градовима Србије.{{sfn|Благојевић|2003|p=9}}

[[Војислав Рашић]], који је имао прилике да се упозна са радом првог чешког гимнастичког друштва, предложио је да се београском друштву дода назив „Соко”,{{sfn|Благојевић|2003|p=9}} па је друштво 1892. добило назив „[[Београдско гимнастичко друштво Соко]]”. Ово друштво се укључило у соколски покрет, али је радило по шведском гимнастичком систему. Исте године Рашић је основао Београдско гимнастичко друштво „Душан Силни ”, које се више ослањало на српску прошлост. Односи између два београдска друштва су били јако лоши, а борба се водила преко штампе. На предлог заштитника оба друштва, принца [[Ђорђе Карађорђевић|Ђорђа]], као и под утицајем Јозефа Шајнера, старешине Чешке соколске заједнице у Прагу, ова два друштва су се ујединила у Савез српских соколских друштава „Душан Силни” на [[Цвети]] 1908. године. Соколски покрет у Краљеивини Србији, у то време јединој независној заједници словенских народа, повезао се од тада са Соколима у Прагу, Војводини, Босни и Херцеговини, Поморју, Словенији, Хрватској, Славонији, Крајини и Далмацији.{{sfn|Благојевић|2003|p=10}}

 

Влада Краљевине Србије, посебно министар просвете [[Љубомир Јовановић]], касније оснивач Жупе Београд, придавали су велики значај соколском покрету у првој деценији 20. века.{{sfn|Благојевић|2003|p=10}}