Пехчево — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 31:
Пехчево постаје значајно крајем [[19. век]]а, када се ту смешта седиште омање општине („казе“) у време позног [[османско царство|отоманског царства]]. Месни Турци су у 19. веку били нарочито осиони према Хришћанима; по злом гласу (по убиствима) помињао се Дагијев сокак, у који је мало који православац смео да крочи, да би дошао до Ћамил-ефендијине чесме, око које је било увек проливене крви. У месту је током 19. века била православна црква посвећена Св. апостолима Петру и Павлу, при којој је служио поп Арсо Ингилиз из богате породице "Ингилизовић". Једини је поп Арсо смео слободно проћи, нико није смео да баци камен на њега. Тамошња муслиманска беговска "каста" је штитила "своје" припаднике православне вере, међу којима је спадао поп Арсо. Моћни Турчин, Хајдук-Салиман је седео у Старом конаку, и од његове воље је много тога зависило.<ref>"Време", Београд 7. октобар 1932. године</ref>
Ту је 23. маја 1899. године постојала српска народна школа, у којој је одржан свечани завршни испит. Испитивање ученика извршио је Михаил Даниловић управитељ кочанских школа, у присуству турског кајмакама и његових пратилаца. Након што су ђаци
У месту је августа 1899. године изграђено изузетно лепо здање, царског ућумата (општинска кућа).<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1899. године</ref>
| |||