Шанац (пољско утврђење) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 15:
Устаничке вође током [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] и [[Други српски устанак|Другог српског устанка]], подучени искуством из [[Кочина крајина|Кочине крајине]] у којој су многи служили, изабрали су шанчеве као главно оружје у борби против [[Османска империја|турских]] војски, како би турску бројчану надмоћ умањили овим тада модерним средством одбране. Увођење шанчева и орагнизованог дејства плотунском пушчаном ватром и артиљеријом по непријатељу било је у супротности са већ вишевековном праксом хајдучких бораца да у борби са Турцима изврше препад на Турке и после краће борбе побегну. На овај начин су устаници бирали организовану борбу каква је била пракса у Аустријској војсци. Сама реч шанац, води порекло од немачке речи schanze, коју су Устаници научили у служби у Аустријским [[Фрајкори|фрајкорима]].
Од 1805 до краја Другог српског устанка 1815 и задње битке код [[Бој на Дубљу|Дубља]], шанчеви су у свим биткама играли важну улогу, помажући српској устаничкој војсци да извоје многе важне битке. Најпознатији шанчеви били су Мишарски шанац и Делиград. Интересантно је да су и у првој битци (бој на Свилеуви) и у задњој (бој на Дубљу) Турци били ти који су користили шанац, а Срби вршили напад на шанац.
==Описи најчувенијих шанчева==
Први шанац који је подигнут био је у Свилеуви. Вук Караџић пише да га је дигао Јаков Ненадовић, да је био мали, заграђен прошћем тек као обор. Турци су га заузели и из њега се борили са Србима. У боју на Иванковцу, схвативши да раштркане јединице Срба не могу да се ефикасно боре против Турака, два дана пре боја на предлог Петра Добрњца Срби дижу три елипсоидна шанца и два редута. По остатцима шанчева и редута, шанчеви су имали плитак грудобран од земље и ров, а по грудобрану су биле намештене високе зашиљене палисаде од скоро 2 метра усправно са размаком за мању од пола метра. Редути су били квадратасти и имали су само земљани грудобран. У боју на Мишару, Карађорђе диже велики, четвороугаони шанац са странама од 150 до 160 корака. Шанац је имао три топовске табле квадратног облика, угнуту северну страну, ров дубок 1,1 метар, земљани грудобран, зашиљене палисаде под углом од 90 степени са пушкарницама и унутрашња страна грубобрана је била обложена плетивом. Шанац је задњи обишао 1848 Јанко Шафарик и детаљно га описао. Делиград је био комплекса шанчева између Алексинца и Ражња. Највеће утврђење било је неправилног правоуглог троугла, са бастионима на којима су били топови скинути са Смедеревске тврђаве. Градио га је инжењер Вуча Жикић. Чегарски шанац је описао генерал академик војске Краљевина Србије генерал Јован Мишковић. Обишавши остатке згаришта не брду Чегар од експлозије, Мишковић је приметио облик правоугаоника. Лознички шанац је најбоље очуван шанац. Има облик неправилног квадрата са топовским бастионима реданима. Равањски шанац је био огромних димензија од запањујућих 500 корака, био је попут праве линије, имао је грудобран, палисаде и ровове пуне воде и затварао је пролаз између Саве и Засавице. У боју на Љубићу подигнуто је више шанчева отвореног и затвореног типа. Углавном су то били четвороугаони шанчеви са палисадима и грудобрани облика вијугаве линије са палисадима. Поред три на брду, подигнуто је четири у подножију. Вук Караџић наводи два шанца, доњи четвороугаони шанац Јована Добраче који је био добро саграђен и горњи слабије грађен Танаска Рајића са артиљеријом. Опис шанца у боју на Дубљу није напометну стручној литератури. Напомиње се да је имао грудобран од земље и да је био заравњен прошћем доплетеним прућем. Богдан Секендек наводи да је шанац био облика квадрата са троје врата и две топовске табле, што може да одговара будући да је дубљански шанац подигнут у равници у пољани попа Машића, и да се у таквом случају шанчеви граде по правилу контроле четири стране поља. Алекса Антић у својој књизи Мачва наводи да од Дубљанског шанца није остало ништа осим угла четвоространог редута. Једини поуздан податак који се наводи у случају дубљанског шанца је да је једна страна била несигурна, па су Турци окружили ту страну полукружним јарком ограђеним прошћем.
== Литература ==
| |||