Љубомир Каљевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 35:
Касније је био начелник у министарству финансија, писао за новине [[Петар I Карађорђевић|Петра Карађорђевића]], био је један од оснивача [[Српска напредна странка (Краљевина Србија)|Напредне странке]] [[1881]], посланик у [[Букурешт]]у 1881-1886. и [[Атина|Атини]] [[1886]]—[[1889]]. године, државни саветник 1895-1907, потпредседник [[Сенат Краљевине Србије|Сената]] 1901. године. Као велики карађорђевац, постао је министар иностраних дела у превртаничком кабинету [[29. мај]]а [[1903]], после убиства краља [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]], и остао то до 21. септембра 1903. године.
По Милану Јовановићу - Стојимировићу, хроничару Београда, Љубомир Каљевић је био: ''увек дискретани у сенци, не тражећи за себе ништа, објективан, прибран и одређен, лишен сујете, сув и конкретан логичар који истину не жртвује ничему''.<ref>Тодор Стефановић Виловски: "Светли и тамни дани", Београд 1985.</ref> Написао је аутобиографску књигу ''Моје успомене'' (1908).
== Види још ==
| |||