У току завршних операција Југословенске армије за ослобођење Југославије, [[Четврта југословенска армија]] кренула је у [[Личко-приморска операција|офанзиву]] [[20. април]]а кроз [[Лика|Лику]], [[Горски котар]] и [[Хрватско приморје|Приморје]] и до 20. априла избила пред [[Ријека (град)|Ријеку]], на [[Рјечина|Рјечину]], којом је ишла стара југловенскојугocловенско-италијанска граница. Споразумом између Генералштаба Југословенске армије и савезничке команде у Италији било је посебно предвиђено да ће југословенске трупе продором дуж приморског појаса настојати да привуку немачке снаге, како би олакшале [[Италијански фронт (Други светски рат)|надирање Савезника у Италију]]. Својим дејствовањем Четврта армија је дошла у сукоб са свим снагама које су Немци имали у Трсту и околини, међу њима и 97. корпус који је био у саставу [[Група армија Ц|Групе армија Ц]]. Врховни командант ЈА [[Јосип Броз Тито]] посебном је депешом од [[27. април]]а наредио да се из састава 4. армије створи посебна група дивизија која ће надирати према Трсту, а да се Ријека, коју су Немци [[Ријечка операција|упорно бранили]] да би спречили упад у [[Истра|Истру]], блокира другим снагама. Ради извршења тог задатака 4. армији је на располагање био стављен [[Девети словеначки корпус НОВЈ|Девети корпус ЈА]], који је дејствовао у позадини непријатеља, у Словеначком приморју.<ref name=EJ>''Енциклопедија Југославије''.</ref>
