Шанац (пољско утврђење) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 17:
==Описи најчувенијих шанчева==
Први шанац који је подигнут био је у Свилеуви уочи [[Битка на Свилеуви|боја]]. Вук Караџић пише да га је дигао Јаков Ненадовић, да је био мали, заграђен прошћем тек као обор. Турци су га заузели и из њега се борили са Србима. У [[Бој на Иванковцу|боју на Иванковцу]], схвативши да раштркане јединице Срба не могу да се ефикасно боре против Турака, два дана пре боја на предлог [[Петар Добрњац|Петра Добрњца]] Срби дижу три елипсоидна шанца и два квадратна редута. По остатцима шанчева и редута, шанчеви су имали плитак грудобран од земље и ров, а по грудобрану су биле намештене високе зашиљене палисаде од скоро 2 метра усправно са размаком за мању од пола метра. Редути су били квадратасти и имали су само земљани грудобран. У [[Бој на Мишару|боју на Мишару]], [[Карађорђе]] диже велики, четвороугаони шанац са странама од 150 до 160 корака. Шанац је имао три топовске табле квадратног облика, угнуту северну страну, ров дубок 1,1 метар, земљани грудобран, зашиљене палисаде под углом од 90 степени са пушкарницама и унутрашња страна грубобрана је била обложена плетивом. Шанац је задњи обишао 1848 Јанко Шафарик и детаљно га описао. [[Делиград]] је био комплекса шанчева између Алексинца и Ражња. Највеће утврђење било је неправилног правоуглог троугла, са бастионима на којима су били топови скинути са Смедеревске тврђаве. Градио га је инжењер [[Вуча Жикић]]. Чегарски шанац је описао генерал академик војске Краљевина Србије генерал [[Јован Мишковић]]. Обишавши остатке згаришта не брду Чегар од експлозије током [[Бој на Чегру|боја]], Мишковић је приметио облик правоугаоника. Лознички шанац из [[Битка
== Литература ==
|