Никољско јеванђеље — разлика између измена

== Историја ==

Од времена свог настанка, па до данашњег дана, овај изузетно драгоцен споменик [[Српска култура|српске културне баштине]], превалио је дуг и мистериозан пут. Након што га је [[1820]]. године [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]] „пронашао“ у [[Манастир Никоље Кабларско|манастиру Никоље]], а [[Алекса Вукомановић]] однео из истог [[1854]]., Јеванђеље је од [[1864]]. године свој живот наставило у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]], добивши свој број у каталогу библиотеке и место на њеним полицама. Све до [[1914]]. године Јеванђеље је чувано у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]], да би му се у [[Први светски рат|Првом светском рату]] изгубио сваки траг. За време евакуације током [[Први светски рат|Првог светског рата]], из збирке раритета Народне библиотеке, јула 1914. године, издвојено је 56 најдрагоценијих и највреднијих рукописних и штампаних књига, међу којима и Никољско јеванђеље, и смештено у дрвене сандуке који су се потом нашли на путу ка [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]]. На том путу, на [[ниш]]кој железничкој станици, сандуцима се губи сваки траг. Прилике у Србији од тог периода биле су и више него неповољне, уследио је [[Други светски рат]] током кога је у неповрат отишло непроцењиво културно благо српског народа.

 

Тек након рата, [[1964]]. године, дошло се до сазнања да се део изгубљеног српског културног блага, између осталог и Никољско јеванђеље, чува у библиотеци приватног колекционара сер Честера Битија у [[Даблин]]у. Тражећи мишљење о неким словенским рукописима који су се налазили у овој чувеној библиотеци, лондонски слависта [[Џон Барникот]] обратио се археографу [[Владимир Мошин|Владимиру Мошину]], шефу Археографског одељења Народне библиотеке Србије, за помоћ. Након што је прегледао снимке текстова које му је Барникот послао, Мошин закључује да су у питању давно нестали рукописи који су до Првог светског рата били чувани у Народној библиотеци Србије. Реч је, заправо, била о три српске средњовековне књиге: Никољско јеванђеље (крај 14.- почетак 15. века), [[Српско четворојеванђеље]] (крај 13.- почетак 14. века) и [[Празнични минеј]] [[Божидар Вуковић|Божидара Вуковића]], штампан на пергаменту [[1537]]. године. Како су ове драгоцене књиге, нестале у ратном вихору, доспеле у библиотеку сер Честера Битија у Ирској, није сасвим познато.