|
== Живот ==
Михајло-Мика Марковић рођен је [[1847|1847.]]. у [[Крагујевац|Крагујевцу]] где је завршио основну школу и гимназију. По завршеном основном школовању одлази за [[Београд]] где се уписао на [[Технички факултет Универзитета у Београду|Технички факултет]] [[Велика школа|Велике школе]] у Београду. Након прве године студија Михајловић је добио стипендију за студије медицине у [[Беч]]у. Напушта [[Београд]] и одлази у [[Беч]] где [[1872|1872.]] завршава студије медицине. По повратку у [[Кнежевина Србија|Србију]] био је распоређен на службу у [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]], као физикус Округа рудничког.<ref name="ref2">Stanojević, V. (1960) ''Col. Mihajlo-Mika Marković, 1847-1911''. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, 88, pp. 230-3.</ref>
У [[Први српско-турски рат|Првом српско-турском рату]] [[1876]]. Михајло-Мика Марковић је учествовао као резервни санитетски [[официр]] у саставу Рудничке бригаде.<ref name="ref2"/>
У [[Други српско-турски рат|Другом српско-турском рату]] [[1877]] — [[1878]]. Марковић је постављен на дужност шефа трупних лекара Шумадијске дивизије, а нешто касније за команданта Корпусног санитетског одељења.<ref name="ref2"/>
Јуна месеца [[1879|1879.]]. Марковић прихвата позив [[Војска Србије|војске]] и у чину капетана прве класе обављао је прво дужност референта Санитета Моравског кора, а касније и начелника Санитета Моравске дивизије.<ref name="ref2"/>
Априла месеца [[1880|1880.]]. унапређен je у чин [[мајор]]а, и исте године постављен је за Управника [[Војна болница Ниш|Војне болнице у Нишу]] и на тој дужности остаје до почетка [[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-бугарског рата 1885]].<ref name="ref1"/>
У [[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-бугарском рату]] [[1885]] — [[1886]]. Михајло-Мика Марковић је обављао дужност начелника Санитета Моравске дивизије, начелника Санитета Нишавске војске, све до дужности заступника начелника санитета Врховне команде српске војске.
{{цитат2|''Као ратни хирург само у Српско-бугарском рату (у коме је било 24.000 рањеника) Марковић је сам збринуо 7.000 рањеника, а у преко 100 операција извадио је 600 разних зрна из хируршки збринутих [[рана]]. Први је у лечењу рана употребио антисептичка средства јодоформ прах и јодоформ завој.<ref name="ref3">Ignjatović MD. ''Srpsko ratno hirurško iskustvo (1876-1918), III deo - četvrt veka mira''. Vojnosanitetski pregled. 2004; 61(1):95-100.</ref>''}}
У периоду [[1886|1886.]]-[[1903|1903.]]. (пуних седамнаест година, уз врло кратке прекиде [[1893|1893.]]. и [[1901|1901.]], најдуже од свих начелника до тада, а и касније) Марковић обавља дужности начелника Санитетског одељења Министарства војног, на предлог академика др [[Владан Ђорђевић|Владана Ђорђевића]], који је сматрао да је је Марковић идеална личност за његовог заменика.
Од [[1892|1892.]]. до [[1894|1894.]]. Марковић је истовремено обављао дужност управника Војне болнице у Београду и председника Војносанитетског комитета. У два наврата [[1901|1901.]]. именован је у Државни савет [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]].
Објавио је и више кљигакњига међу којима су значајна дела „Ратна санитетска служба“ и „Моје успомене“. Тако је поред Змај Јове, Лазе К. Лазаревића и Владана Ђорђевића био четврти српски лекар који је у 19. веку поред скалпела држао и перо.
Умро је у [[Београд]]у [[1911]]. године оставивши за собом бесмртна дела.
| 