У десетој години [[тројански рат|тројанског рата]] [[Античка Грчка|Грци]] су привидно напустили бојиште, односно одустали од [[опсада|опсаде]] и оставили пред зидинама [[Троја|Троје]] [[Тројански коњ (митологија)|дрвеног коња]], као заветни дар богињи [[Атина (богиња)|АтениАтiни]]. Лаокоон је покушао да убеди своје суграђане да униште тројанског коња и чак хитнуо [[копље]] на њега. Иако је имао своје присталице, грађани Троје су одлучили да га не послушају, већ да уместо тога принесу [[жртвовање|жртву]] [[Посејдон]]у како би уништио непријатељску флоту (која је, према њиховим убеђењима, кренула на пловидбу ка домовини). [[Жреб]]ом је одлучено да жртву принесе Лаокоон. Међутим, он је пре тога наљутио бога Аполона, јер је пред његовим [[вајарство|кипом]] обљубио своју супругу. Зато је бог послао две [[змије]], [[Порка|Порку]] и [[Карибеја|Карибеју]], које су угушиле Лаокоона и његова два сина<ref name="мит">[[Aleksandrina Cermanović Kuzmanović|Цермановић-Кузмановић, А.]] & [[Драгослав Срејовић|Срејовић, Д]]. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.</ref>, [[Антифант]]а и [[Тимбреј]]а.<ref name="парада"/> Тројанци су ово протумачили као казну богиње Атене што се Лаокоон усудио да баци копље на дар њој намењен и зато нису уништили тројанског коња. Према другој причи, змије је заиста и послала Атена. Најпре је ослепела Лаокоона као опомену, али када је он наставио да убеђује људе да униште тројанског коња, послала је и змије које су му убиле синове.<ref name="мит"/>
