Светозар Вукмановић Темпо — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 85:
На [[Пети конгрес КПЈ|Петом конгресу КПЈ]], јуна 1948. године, изабран је за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], од [[1952]]. године члан је Извршног комитета ЦК СКЈ, а од октобра [[1966]]. године члан је Председништва ЦК СКЈ. До [[Девети конгрес СКЈ|Деветог конгреса СКЈ]] био је члан Централног комитета СКЈ.
Као председник [[Савез синдиката Југославије|Савеза синдиката Југославије]], у интервју на телевизији када се говорило о лошем положају радника, изнервиран је рекао „па ако радницима није добро нека штрајкују!“ У
Године [[1971]]. написао је књигу „''Револуција која тече''“ и то је била прва мемоарска књига веома високог руководиоца са разним пикантеријама. Живео је повучено све до [[1986]]. године, када је на предлог тадашњег вође групе „[[Бијело дугме]]“, [[Горан Бреговић|Горана Бреговића]] пристао да заједно с њим отпева стару револуционарну песму „[[Падај сило и неправдо]]“, као прелудијум за песму која је истовремено била и наслов новог албума „[[Пљуни и запјевај моја Југославијо]]“. Поред Темпа, у прелудијуму је учествовала и група штићеника дома за напуштену децу „Љубица Ивезић“ у [[Сарајево|Сарајеву]].
| |||