Архиепископ и митрополит карловачки Самуило — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 24:
== Биографија ==
Рођен је у [[Билић]]у, садашњем приградском насељу [[Сомбор]]а, [[16. јануар]]а [[1804]]. године. Његово световно име било је Сава Маширевић. Завршио је гимназију, правне и теолошке науке, па се замонашио 4. јула 1826. године у [[манастир Крушедол|манастиру Крушедолу]] од стране архимандрита [[Димитрије Крестић|Димитрија Крестића]]. Био је архиђакон, синђел и професор богословске школе у [[Вршац|Вршцу]]. Потом је био архимандрит и старешина [[Манастир Свети Ђурађ|манастира Светог Ђурђа]] и [[Манастир Бездин|Бездина]]. Када је [[1836]]. године произведен за архимандрита, његов вршњак и пријатељ [[Јован Стерија Поповић]] штампао је у [[Будим]]у оду Самуилу Маширевићу.
Као архимадрит манастира Бездина изабран је 30. октобра 1852. а посвећен 8. маја 1853. за [[епархија темишварска|епископа темишварског]]. Једанаест година касније, 25. јула 1864. године, изабран је за [[митрополит]]а карловачког и патријарха српског. Прво је постављен за администратора митрополије, па затим изабран.<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 15. април 1903.</ref> Потписивао се касније само са "патријарх" (изоставивши "српски") да би тако ујединио Србе и Румуне.<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 1. април 1907.</ref> У његово време ипак су се отцепили православни [[Румуни]] из [[Трансилванија|Ердеља]] и [[Банат]]а од карловачке митрополије, којој су се, сто година раније, прикључили, да би избегли масовно унијаћење које је тада вршено у румунском делу [[Банат]]а и [[Трансилванија|Ердељу]]. Под Маширевићевим председништвом одржан је у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] Српски народни црквени сабор [[1864]]—[[1865|65]]. године, на којем је донето ново устројство карловачке митрополије. To устројство је [[1868]]. године потврдио цар [[Франц Јозеф]], познато под именом царски рескрипт. По овоме рескрипту управљало се карловачком митрополијом све до тридесетих година 20. века.
Ред 33:
На Народном црквеном сабору у [[Сремски Карловци|Карловцима]], одржаном [[1869]]. године, Маширевић је дошао у сукоб са [[Александар Сандић|Александром Сандићем]] послаником [[Светозар Милетић|Милетићеве]] странке о питању избора председника Сабора. У ствари, то је била само прва јавна манифестација размимоилажења Маширевића и Милетићеве странке, која је тињала раније. Због великог сукоба са Милетићевцима овај сабор се распустио, не решивши многа важна питања нарочито из области школства. Патријарх Маширевић је мислио и да му је сам живот у опасности, па је саставио тестамент ''за случај да од народњака буде убијен''.<ref>"Дело", Београд 1. јул 1913.</ref>
Самуило Маширевић је умро [[20. јануар]]а [[1870]]. године у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] и сахрањен у Саборној цркви.
== Референце ==
| |||