'''Старогрчки језик''' (-{ἡ Ἑλληνική γλῶττα [''hē hellēnikḗ glōtta'']}-, [[Грчки језик|грчки]]: -{Ἀρχαία Ἑλληνική [''Archaía Ellinikí'']}-; или '''антички грчки језик''') је [[Историја|историјски]] [[Индоевропски језици|индоевропски језик]] из [[област]]и [[Исток| источног]] [[Средоземно море|Медитерана]].
Овај језик представља рану фазу развоја [[Грчки језик|грчког језика]], у периоду од постанка [[грчкоГрчко писмо|грчког алфабета]] (9. век п. н. е.) до почетка [[хеленистичкаХеленистичка ера|хеленистичке ере]] (4. век п. н. е). Старогрчки језик се у књижевности користио много дуже, до седмог7. века новен. ерее.. Као норма [[Старогрчки језик|класичног грчког језика]] служио је [[дијалект]] [[Атика|Атике]] из 5. и 4. века п. н. е. Грчки језик у периоду 600–1453. се означава као [[ВизантијскиСредњовековни грчки језик|средњегрчкисредњовековни грчки]]. За њим је следио [[ГрчкиНовогрчки језик|новогрчки]], језик модерне [[Грчка|Грчке]], који се у континуитету развио из старогрчког.
Старогрчки језик је усамљена грана [[Индоевропски језици|индоевропске језичке породице]]. Сличности са језицима савременицима показује једино у односу на древни[[Старомакедонски македонскијезик|старомакедонски]] или [[антички македонски језик]]. Многе речи старогрчког језика су ушле у [[латински језик]] и све модерне европске језике, нарочито кроз стручну терминологију. У новијем добу, старогрчки језик се изучавао и изучава у оквиру [[Класична филологија|класичне филологије]].
На старогрчком језику су написани [[Хомер]]ови епови, [[Илијада]] и [[Одисеја]], као и велика дела грчке књижевности, позоришта, науке и филозофије из златног доба антике. Значајан је и као језик на коме су писани рани хришћански текстови, попут [[Нови завет|Новог завета]].
