Грчко-персијски ратови — разлика између измена

| време= [[499. п. н. е.|499]]. – [[449. п. н. е.]].

'''Грчко-персијки ратови''' (познати и као '''Међански ратови''' или '''Персијски ратови''') ([[499. п. н. е.]] - [[449. п. н. е.]]), су били серија ратова измећу [[Ахеменидско царство|Ахеменидског краљевства Персије]] и савеза [[Античка Грчка|грчких полиса]] предвођених [[Античка Атина|Атином]] и [[Античка Спарта|Спартом]]. Грчко-персијски ратови су почели устанком грчких градова Јоније против Ахеменидског краљевства, [[499. п. н. е.]] који је освојио Јонију средином [[6. век п. н. е.|6. века п. н. е.]] Устанак малоазијских Грка је евентуално угушен [[494. п. н. е.]] када је грчка флота одлучно поражена у поморској [[битка код Ладе|бици код Ладе]]. Војна помоћ који су пружили побуњеним Јонским Грцима, градови континенталне Грчке били су изговор за евентуални ''[[cassus belli]]'' (разлог за рат) Персијског царства против грчких полиса.

Прва инвазија Персије против Грчке, десила се [[493. п. н. е.]] када је персијска флота уништена од невремена код рта Атос. Истовремено персијска војска приморала је Македонију да ступи у вазални однос са Персијом. Следећи напад Персије, године [[490. п. н. е.]], био је упућен ради кажњавања Атине и Еретрије који су пружили војну помоћ Јоњанима током Јонског устанка. Персијанци су освојили и разорили Еретрију, међутим нису успели да освоје Атину јер су одлучно поражени у Маратонској бици. Персијски цар Дарије I је планирао нови поход против Грчке, али је преминуо [[486. п. н. е.]] Његов син и наследник, Ксеркс је покренуо велику војску против Грчке [[480. п. н. е.]] велики персијски напад на Грчку, приморао је хеленске градове да оснују одбрамбени савез на челу са Спартом, [[481. п. н. е.]] Августа 480. п. н. е. Ксеркс на челу велике војске је прешао без отпора Македонију и Тесалију и био је приморан да се заустави у Термопилском кланцу на самом улазу јужне Грчке. У том кланцу грчке снаге, предвођене спартанским краљем Леонидом су пружиле огорчени отпор Персијанцима који су претрпели знатне губитке. Персијанци су успели да заокруже и униште грчке снаге после три дана и омогуће улаз у јужну Грчку. Ахеменидска војска је освојила и разорила празну Атину чије је становништво напустило уочи персијског напада. Упркос лаком освајању Атине, персијска флота је одлучно поражена у поморској бици код Саламине и сам Ксеркс је био приморан да се повуче у Азију, остављајући део своје војске под командом Мардонија у Тесалији. Следеће [[479. п. н. е.]] у бици код Платеје уједињена грчка војска је поразила персијанске трупе док истовремено грчка флота је поразила персијску флоту код Микале, дефинитивно отклонивши персијску опасност од Грчке.