Хаџипоповац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Градска четврт
|назив = Хаџипоповац
|слика = Karaburma 02.jpg
|опис_слике = Панорама Хаџипоповца
|град = {{застава|Београд}}
|општина = [[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]]
|становништво = 3,863
|становништво_година = 2011
Ред 25:
== Историја ==
[[Датотека:Катарина_Хаџи-Поповић.jpg|мини|лево|280п|Катарина Хаџи-Поповић. Фотографисао своју сестру Анастас Јовановић 24. октобра 1862. у Београду. Музеј примењене уметности Београд, инв. бр. 10419]]
Године [[1867]]. забележено је земљиште од 46 дана орања, као и 44,152 дана орања осталог земљишта у поседу Николе Хаџи-Поповића. Ове парцеле су несумњиво сачињавале језгро каснијег Хаџипоповца. Посед Николе Хаџи-Поповића је, иначе, био највећи од свих земљишних поседа београдских грађана [[1867]]. године. Никола је тада поседовао и 7 коња и 2 вола.<ref>[https://porodicnoporeklo.wordpress.com/2015/11/03/белешке-о-београдском-хаџипоповцу-и-п/ Белешке о београдском Хаџипоповцу и породици Хаџипоповић – Породично порекло{{Ботовски наслов}}]</ref>
Линија 31 ⟶ 32:
Као контраст данашњем Хаџипоповцу који је претрпан новим зградама занимљив је текст из [[1886]]. где општина Николи не дозвољава да од њива изгради плацеве и куће у близини [[Ново гробље (Београд)|Новог гробља]], јер се по закону не могу подизати куће на километар од гробља, већ само може посед остави у наследство.<ref>Београдске општинске новине, 1.3.1887, страна 2.</ref>
Овај спор је убрзо завршен, а прве улице понеле су назив [[1896]]. године и то: Видина (данашња Љубе Дидића), Приморска и Бистричка.<ref>Београдске општинске новине, 21. 1. 1896. страна 1. и 2.</ref> Имања у овим улицама процењена су од одбора вароши [[Београд|Београда]] [[1899]]. на педесет пари по квадратном метру, док су ради поређења, имања код [[Теразије (улица у Београду)|Теразија]] процењена на 25 динара.<ref>Београдске општинске новине, 28.11.1899. страна 5. и 6.</ref>
Никола Хаџи-Поповић оженио је млађу сестру [[Анастас Јовановић|Анастаса Јовановића]] (први српски [[фотограф]] и двороуправитељ [[Михаило Обреновић|кнеза Михаила]]) Катарину (1828—1894) у [[Беч]]у 1851. и кум им је био [[Михаило Обреновић|кнез Михаило Обреновић]]. [[Анастас Јовановић|Анастас]] је у својој Аутобиографији записао:
{{цитат|Сестру сам у Бечу удао 1851. год. за Николу Хаџи-Поповића, чиновника србског а венчала се у руској капели и мени за љубав је књаз Михаило кумовао, а стари сват беше Стева, син владике новосадског, а девер Димитрије Цехани, ондашњи (бечки) врло угледни трговац, Грг и мој добар пријатељ. Уздарје сам дао сестри ону моју кућу у Београду и још к тому 200 дуката, а доцније још 200, а мајку [Марију (1795-1879)] сам до њене смрти 1879, тј. 47 година издржавао.<ref>{{Cite book|title=Аутобиографија Анастаса Јовановића|last=Никић|first=Љубомир|publisher=Годишњак Музеја града Београда, III|year=1956|id=|publication-place=Београд|type=}}</ref>}}
Никола и Катарина имали су децу: Милоша (1855-1915), Љубицу удату за Милоша Милошевића и Милицу (1860-1943) удату за Васу Димића (1854-1940), професора математике и директора [[Прва београдска гимназија|Прве београдске гимназије]], једног од оснивача Радикалне странке. Један од потомака Хаџи-Поповића је и [[Бранислав Хрњичек]], фудбалер и учесник фудбалског светског првенства 1930. у Уругвају, Монтевидео.<ref>{{Cite web|url=https://sites.google.com/site/hadzipopovic/|title=Породица Хаџи-Поповић|last=Димић|first=Давид|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> Имања су и почетком 20. века део по део продавана, па тако [[1917]]. у огласима у Београдским новинама пише:
{{цитат|Издаје се виноград са станом и три празна плаца за засејавање на Хаџи-Поповцу. Упитати: Хилендарска 21.}}
Тада су почела већа насељавања Хаџипоповца.
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights=
Karaburma 14.jpg
Karaburma 13.jpg
Karaburma 11.jpg
Karaburma 03.jpg
Karaburma 01.jpg
</gallery>
▲</blockquote>[[Датотека:1921-plan-Hadzi-Popovca-MGB.png|алт=1921. план Хаџи-Поповца|мини|427x427пискел|План Хаџи-Поповца из 1921. Виде се улице Видина, Приморска и Бистричка, као и Булбулдерски поток, данашња Цвијићева улица. Музеј града Београда Ur-3859-3862]]<br />
== Референце ==
| |||