Саборна црква у Бањој Луци — разлика између измена

| висина =

}}

'''Саборни храм Христа Спаситеља у Бањој Луци''' данас се налази на мјесту гдје је накада била [[Црква Свете Тројице (Бања Лука)|црква Свете Тројице]], направљена између два [[светски ратсвјетска рата]] у центру [[Бања Лука|Бање Луке]]. Изградња храма трајала је од [[1925]]. до [[1929]], а свечано је освештана на [[Спасовдан]] [[1939]]. године. Приликом исценираног њемачког бомбардовања, 12. априла 1941, храм је погођен и знатно је оштећен олтарски дио (апсида). У мају исте године [[усташе]] су храм прогласиле „руглом града“ и наредили [[Срби]]ма, [[Јевреји]]ма и [[Роми]]ма да га, циглу по циглу, у потпуности сруше.

Послије [[Други светски рат|Другог свјетског рата]], за више од пола вијека, многе су грађевине обновљене, али за порушени Саборни храм није била дозвољена обнова, већ је на мјесту на коме се налазио изграђен споменик палим борцима. Почетком деведесетих година бањалучка црквена општина добила је дозволу за обнову порушеног храма, а споменик палим борцима премјештен је на оближњу локацију, такође у власништву [[[[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Обнова храма започела је [[1993]]. године када су освештани темељи. Овај свечани чин обавио је [[патријарх српски Павле]] са [[архијереј]]има и [[свештенство]]м Српске православне цркве. Храм је обновљен под именом '''''саборни храм Христа Спаситеља''''', јер је у међувремену у Бањој Луци (1963—1969) изграђен храм који је добио име ''Свете Тројице'', као успомену на онај порушени, а за који су православни Срби мислили да га никада више неће моћи обновити.