'''Саборни храм Христа Спаситеља у Бањој Луци''' данас се налази на мјесту гдје је накада била [[Црква Свете Тројице (Бања Лука)|црква Свете Тројице]], направљена између два [[светскиСветски рат|свјетска рата]] у центру [[Бања Лука|Бање Луке]]. Изградња храма[[храм]]а трајала је од [[1925]]. до [[1929]], а свечано је освештана на [[Спасовдан]] [[1939]]. године. Приликом исценираног [[Трећи рајх|њемачког]] [[Бомбардовање|бомбардовања]], 12. априла 1941, храм је погођен и знатно је оштећен олтарски[[Олтар#Олтарски простор у хришћанској цркви|олтар]]ски дио ([[апсида]]). У мају исте године [[усташе]] су храм прогласиле „руглом града“ и наредили [[Срби]]ма, [[Јевреји]]ма и [[Роми]]ма да га, [[Цигла|циглу]] по циглу, у потпуности сруше.
Послије [[Други светски рат|Другог свјетског рата]], за више од пола вијека, многе су грађевине обновљене, али за порушени Саборни[[саборни храм]] није била дозвољена обнова, већ је на мјесту на коме се налазио изграђен споменик палим борцима. Почетком деведесетих година бањалучка црквена општина добила је дозволу за обнову порушеног храма, а споменик палим борцима премјештен је на оближњу локацију, такође у власништву [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Обнова храма започела је [[1993]]. године када су освештани темељи. Овај свечани чин обавио је [[патријарх српски Павле]] са [[архијереј]]има и [[свештенство]]м Српске православне цркве. Храм је обновљен под именом '''''саборни храм Христа Спаситеља''''', јер је у међувремену у Бањој Луци (1963—1969) изграђен храм који је добио име ''Свете Тројице'', као успомену на онај порушени, а за који су православни Срби мислили да га никада више неће моћи обновити.
